Од почетка сукоба у Украјини по Србији се прича да Руси (опет) долазе и купују некретнине широм наше земље.
Многи то пореде са великим таласом насељавања белих Руса после Октобарске револуције. И сада нам, кажу упућени, из Русије стиже високообразовани кадар, углавном из ИТ индустрије, фармације, медицине…
Реч је о људима који због сукоба у Украјини и санкција које су наметнуте Русији не могу да раде у домовини, па у Србији као једној од ретких „пријатељских земаља“ у Европи траже боље услове за рад, било да је реч о појединцима, или пак о пресељењу целих канцеларија великих интернационалних фирми.
Према искуству Недељка Малиновића из београдске агенције за некретнине Легат, Руси су заиста клијенти број 1 у последње време, нарочито откад је почела украјинска криза, а има и понешто Украјинаца.
„Углавном је реч о људима из сектора ИТ-а који не могу да раде у Русији па овде изнајмљују просторе, јер у ЕУ нису добродошли. Узму по двоје, троје стан и једну собу претворе у канцеларију, а у осталим просторијама живе. Такође имамо међу клијентима и понеког Украјинца, а већином су то избеглице које рентирају нешто скромно, мада има и добростојећих међу њима“, наводи Малиновић за еКапију.
Он каже да Руси у принципу имају новца и знају да би тај новац једино могао да опстане у некретнинама у некој од „пријатељских земаља“.
Али наводи и да ситуација није баш као раније у Црној Гори:
„Руси се и не журе баш да купе некретнину овде, више гледају или само изнајмљују. Таксисти их често возе на састанке са агентима некретнина, па одатле фама да је нека „навала“ Руса на српске некретнине. Разлог за оклевање је свакако у првом реду то што не знају докле ће трајати сукоб, а наравно да желе да се врате кући, а друго, ни они не могу да верују колике су сад код нас цене, а већином траже станове у центру јер им је потребан добар интернет и да буду у граду, па периферија не долази у обзир. А у Београду сада не можете купити стан испод 100.000 ЕУР, и то мањи, док двособног нема испод 200.000 ЕУР. То ни за средњу класу Руса није мало“, каже нам Малиновић и истиче да није истина ни да Руси купују луксузне виле са базенима по Дедињу као што се прича и пише.
„Имам у свом портфолију доста таквих некретнина и знао бих да је тако, а нико од колега ме није звао до сада тим поводом“, додаје.
На питање може ли наше тржиште некретнина уопште да апсорбује некакву „навалу на некретнине“, Малиновић каже – „Тешко“.
„Код нас нема довољно некретнина, ситно се гради, све су то неке зградице од по 20-ак станова. Не можемо ни домаћим купцима да изађемо у сусрет. Раније сам могао једном купцу да покажем седам станова, а сад му једва један нађем. Зато нам и јесу цене пренадуване, јер нема некретнина, и врло тешко бисмо ми могли да задовољимо неке масовније руске апетите у том погледу, осим ако би кренула нека већа изградња, што је у садашњим условима кризе мало вероватно“, наводи наш саговорник.
А ако Руси и не купују луксузне виле по Београду, у околини Новог Сада то изгледа ипак чине.
Како су за еКапију рекли у Магнат некретнинама из Новог Сада, нема неке навале о којој се прича, али Руси заиста јесу најбројнији купци међу иностраним клијентима, и то већ неко време, а највише траже породичне луксузне куће у Сремској Каменици и у Петроварадину, дакле да је близу града, а да није баш град.
Када је реч о другим крајевима Србије, у неколико агенција у Врњачкој Бањи су нам казали да руског клијента нису имали уназад бар годину-две.
„Било их је пре пет-шест година, куповали су највише сеоска домаћинства која су плаћали од 20 до 50.000 ЕУР, а узимали су просторе и ови из ИТ сектора јер су им овде мањи трошкови рада. Али у последњих неколико година Руси више нису овде актуелни, чак више нема ни Руског дома који је постојао до пре три године“, кажу у Милетић некретнинама.
Преузмите андроид апликацију.
