Seoce smešteno u južnom delu Bačke, preživelo i vladavinu Turaka, danas, čini se, ništa ne može poremetiti u njegovom napredovanju.
Iako o nastanku imena Rumenka postoji nekoliko legendi, skloni romantici, najpre smo usvojili teoriju o hekatrima cvetnih polja bulki zbog kojih se crvenela cela okolina naselja, zbog čega je ono i dobilo svoje prvobitno ime – Piroš.
Druga legenda svoje korene traži u dalekoj istoriji. Naime, ćerka Svetog Ladislava I koja se zvala Piroška (kasnije preudata za vizantijskog cara Jovana II Komina, prekrštena i nazvana Irina), često je putujući za Carigrad odmarala baš na ovom prostoru zbog čega su ga stanovnici nazvali Piroš-major.
Kao i svakom poštenom bačkom selu, društveni život počinje od crkve koja se nalazi u sredini mesta. Crkva Svetih Petra i Pavla podignuta je negde početkom 18. veka i od tada strpljivo posmatra rušenje starih i građenje novih kuća, restorana, igrališta, te svih onih interesantnih sadržaja koji se nalaze u njenoj okolini.
Kakvo je to mesto iz koga dolaze tako kulturna, prostodušna i prijatna deca? Da li su za ovako vaspitane klince odgovorni roditelji, bake i deke, ili sama atmosfera koja je znatno sporija i “zdravija“ u odnosu na onu koja vlada u betonskim konstrukcijama našeg grada?
Pored porodice, kod osnova vaspitanja, škola, takođe, ima ogroman značaj. Osnovna škola Sveti Sava jedna je od ozbiljnijih obrazovnih ustanova u čitavom južnobačkom okrugu. Ona je čak proglašena za “najrigorozniju“ školu u tom okrugu, a đaci koji iznedre iz njenog krila, sa svojim prvim korakom ka svetu odraslih i srednjoj školi, obično budu svrstani među najbolje.
Pored škole postoji i vrtić “Veseli patuljci“ u sklopu kojega se nalazi dečiji boravak za decu do četvrtog razreda. Ukoliko imaju puno domaćeg, a roditelji im se još nisu vratili sa posla, iz grada, mališani su već navikli da odlaze tamo i uz druženje ispunjavaju svoje dnevne obaveze.
Retko ćete videti selo… što Rumenka zapravo i nije, samo joj lokalci tako od milja tepaju, da na svom prostoru ima toliko sadržaja namenjenih deci. Na malom prostoru napravljeno je mesto za nekoliko dečijih igrališta, fudbalski i košarkaški teren, a od nedavno se izgradio i prostor za manju decu i njihovu igru.
Čarda “Zlatno zvonce“ jedno je od mesta koje bi bilo greota da ne posetite ukoliko se nađete u ovim krajevima. Nalazi se na obali kanala DTD, a nadaleko je poznata po svojoj pikantnoj ribljoj čorbi. Pored čorbe kao glavnog specijaliteta, “Zlatno zvonce“ mami svojim domaćim palačinkama i raznovrsnom ponudom kolača.
Kada smo kod kolača, ne možemo da zaboravimo novootvorenu poslastičarnicu Euro, koja se nalazi odmah preko puta crkve i koja je, iako ne postoji dugo, Rumenčanima postala sinonim za dobar sladoled!
Pored gore navedene poslastičarnice, centar Rumenke od skoro je obogaćen i drugim, novim, lokalima koji čine da ovo mesto ni sekundu ne kasni u korak sa modernim vremenom i njegovim benefitima. Jedan takav novootvoreni lokal je i restoran “Lunch“.
U ‘’Lunch-u’’ ćete primetiti ekstremno ljubazno i nasmejano osoblje koje će vas kupiti već u prvih nekoliko minuta vaše posete. Restoran ovakvog tipa, koji pored prijatnog ambijenta i dostave hrane, pravi i menije za firme kao i ketering, olakšao je život i uštedeo mnogo vremena stanovnicima ovog kraja.
Za mlade je tu “Napoli“. To je lokal koji sa njegova dva bilijarska stola odiše šmekom pravog paba. To je onakvo mesto na koje uvek možeš da odeš sa ekipom i da se odlično provedeš, mada… možeš i sam, jer je ekipa uvek tamo.
Razne kafane su pre epidemiološke situacije zabavljale lokalce sa živim svirkama do kasno u noć. Mladi su se okupljali na nekoliko mesta, zavisi od žanra muzike koju slušaju, ali bi se na kraju svi susreli na jednom mestu.
Okupljala ih je malena seoska pekara, koja je sa pripremanjem peciva za naredni dan počinjala je oko 3 sata nakon ponoći, a svoja vrata za kupce otvarala u 6 sati ujutru. Znalo se, nakon kafane, oko 4 ujutru, ide se ispred proizvodnog dela pekare, gde pekar iznese tek ispečene vruće hlebove, te svi zadovoljno pešače svojim kućama mljackajući.
Rumenka je poznata i po “Rumenačkoj pihtijadi“. Pihtija je čudnovata klopa koju ili jako volite, ili kao većina, apsolutno ne podnosite.
Međutim, u srži ove manifestacije pihtije su najzanemarljivije i ono što se najbrže zaboravi. Ono šta ostaje u uspomenama i srcima jeste druženje i broj ljudi koji tog dana izađe iz svojih svakodnevnih kalupa i obaveza i dođe da se podruži sa prijateljima, komšijama i poznanicima.
Rumenka u periodu pihtijade napravi veliku binu na otvorenom, te na njoj ugosti ogroman broj poznatih bendova, tradicionalnih tamburaša i folkloraša i na taj način ne dozvoljava da zaboravimo ko smo i odakle potičemo.
Preuzmite android aplikaciju.
