Glavne nemačke političke stranke danas će predstaviti svoje izborne programe, a u fokusu su ekonomija, migracije i rat u Ukrajini, prenosi Rojters.
Delovi programa su procureli medijima ranije danas i ukazuju na napore opozicionih stranaka da apeluju na glasače kroz politiku jačanja ekonomije, koja je oslabila drugu godinu zaredom, a industrijski lideri poput Folksvagena se suočavaju sa stranom konkurencijom.
Konzervativni lider Fridrih Merc i njegova stranka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ciljaju da smanje poreza na dohodak, poreza za korporacije i snize cene električne energije kao način za jačanje ekonomije.
Uprkos tome što je Merc signalizirao određenu otvorenost za umerene reforme, takođe je rekao da planira da se drži ustavom utvrđenog ograničenja vladine potrošnje poznatog kao dužnička kočnica.
Ovaj mehanizam kontrole duga je uveden nakon finansijske krize 2009. godine, ali kritičari tvrde da koči rast ograničavanjem zaduživanja i ulaganja.
Sa druge strane, Socijaldemokrate (SDP) kancelara Olafa Šolca, čija se tročlana vladajuća koalicija raspala prošlog meseca, planiraju da reformišu sistem dužničke kočnice.
SPD je takođe predložio podsticanje privatnih investicija i modernizaciju infrastrukture sa vanbudžetskim fondom od 100 milijardi evra, kao i uvođenje premije „Made in Germany“ kako bi podstakli investicije.
Pod vođstvom Šolca, Nemačka je povećala troškove odbrane i postala druga zemlja na svetu, posle SAD, po pružanju vojne pomoći Ukrajini.
Merc se zalaže za slanje raketa Taurus Kijevu, što je korak za koji Šolc veruje da bi mogao da uvuče Nemačku u direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Nasuprot tome, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je trenutno na drugom mestu posle konzervativaca u istraživanjima javnog mnjenja, žalaže se prekid isporuke oružja Ukrajini i nastavak dobrih odnosa sa Moskvom.
Još jedno pitanje za koje se očekuje da će biti ključno za birače na narednim izborim su migracije, posebno nakon nedavne najave vlade u Berlinu da je obustavila provere zahteva za azil sirijskih izbeglica.
Nemačka, koja je pružila dobrodošlicu sirijskim i drugim izbeglicama tokom migrantske krize 2015, od tada je promenila stav i ove godine je ponovo uvela granične provere.
Merc je tražio da migranti budu odbijeni na nemačkim granicama, a da treće zemlje procesuiraju njihove zahteve za azil.
Šolcu je u ponedeljak izglasano nepoverenje, a nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer mora da odluči da li da raspusti parlament i raspiše izbore.
Štajnmajer ima 21 dan da donese tu odluku, a zbog planiranog vremena održavanja izbora, očekuje se da će to učiniti posle Božića, navodi AP.
Nakon što se parlament raspusti, izbori moraju biti održani u roku od 60 dana.
Nemački izborni sistem tradicionalno stvara koalicije, a ankete pokazuju da nijedna stranka nije ni blizu da osovji apsolutnu većinu.
Ovo je šesti put u posleratnoj istoriji Nemačke da se održavaju prevremeni izbori, a poslednji put su održani 2005. godine.
Južna Koreja: Policija zatražila nalog za hapšenje bivšeg šefa vojne obaveštajne službe
Preuzmite android aplikaciju.
