Rodoljublje Svetozara Miletića ostavilo je neizbrisiv trag u srpskoj istoriji, a pogotovo u Novom Sadu.
Tako je! Nakon što je dovršio pravo i položio doktorat, Miletić je u Temišvaru položio i advokatski ispit, koji je učinio da se po svom obrazovanju uzdigne visoko iznad svojih sunarodnika.
Ovaj svestran i, nadasve, perspektivan mladić, odlučio je da svoje znanje i veštine pokloni Novom Sadu, te se naselio u njemu i odatle vodio sve one snažne političke bitke koje danas, zapravo, predstavljaju čvrste temelje aktuelne politike.
Međutim, u periodu u kojem je Svetozar Miletić živeo se pred Srpskom Vojvodinom, proglašenom na Majskoj skupštini za koju se Miletić zalagao do svojih poslednjih atoma snage, nije nalazila svetla budućnost.
Kada je, na posletku, formalno ukinuta, Srbi iz Vojvodine su bili u panici ogromnih razmera. Toj neizvesnosti najviše je doprinosio strah od toga šta dolazi nakon što se izgubi određena autonomija koju smo dobijali od Austrougarske.
Upravo ovi momenti u srpskoj istoriji bili su presudni u životu mladog političara! Strah je izrodio junaka!
Pritisnut sa svih strana egzistencijalnim i političkim pitanjima za svoj narod, mladi Miletić dobio je inspiraciju da postane nosilac jedne ideje, programa i na kraju, zvezde vodilje ka boljoj budućnosti, kakvu je smatrao da njegov narod zaslužuje.
Vrstan govornik, latio se pera i otpočeo svoju publicističku karijeru člankom u “Srpskom dnevniku“ gde je pozivao i ohrabrivao svoj narod na novu borbu!
Ovaj članak putovao je širom Srbije, a čak je i prevazišao njene granice, te stigao do Nemačke i Ugarske, a danas se upravo on smatra početkom napornog Miletićevog zalaganja za srpsku politiku.
Ulagao je sve svoje napore kako bi razvio kvalitetan politički život na relaciji između Beča i Pešte, neumorno se borio kao narodni poslanik, a u martu 1861. godine, sa svojih 35 godina, postavljen je na funkciju gradonačelnika Novog Sada.
Možete li zamisliti koliko je značajno bilo biti nosilac ove velike titule u ono vreme? Možete li zamisliti koliko je poverenja naroda potrebno da biste bili jedina osoba koja je dva puta proglašena za gradonačelnika?
Pogotovo kada se na mestu gradonačelnika nikada pre vas nije našao niko mlađi, ili još važnije, niko ko je Srbin.
Obavljanje svoje funkcije odmah je započeo ukidanjem nemačke realke i poglašavanjem srpskog jezika zvaničnim, zbog čega je iz Pešte nedugo zatim stigla naredba o hitnoj suspenziji sa mesta gradonačelnika.
Dakle, sloboda koju smo imali protezala se samo onoliko koliko je odgovaralo drugima, a Miletićevo veliko rodoljublje uporno je iskakalo iz ranije zadatih okvira.
Ipak, zadojen ljubavlju prema svojim korenima i pun političkih ideja i ambicija, Svetozar Miletić 1861. osniva svoju političku stranku oko koje okuplja pravu intelektualnu elitu ondašnjeg vremena.
Srpska narodna slobodoumna stranka zastupala je ideje liberalnih građana, a bavila se kako nacionalnom, tako i građanskom politikom.
U borbi za svoje političke ideale, Miletić je imao svoju desnu ruku. Vi ćete sada pomisliti da mu je to možda bila supruga, dete, ili neki saradnik, ali zapravo se radi o njegovom literarnom čedu preko kojeg je jasno slao svoje stavove “celom svetu“.
List “Zastava“ osnovao je još kao poslanik u Pešti, ali ga je kasnije dodatno razvijao u Novom Sadu.
Jednostavno, Srbija je tada vapila za jednim nezavisnim narodnim listom!
Zbog političkih uverenja, koja je svojim propagandnim sposobnostima sve više širio po našem narodu, a koja su se lepo “pelcovala“ i ohrabrivala Srbe da sve više značaja pridaju svom nacionalnom identitetu, usledilo je Miletićevo prvo hapšenje.
U zatvoru je boravio čitavih godinu dana 1870. godine, što ga je samo osnažilo kao političku figuru.
Zapravo, po izlasku iz zatvora doživeo je da mu se pevaju pesme, priređuju manifestacije, te da ga ljudi doživljavaju i slave kao velikog narodnog heroja.
Međutim, šest godina kasnije, ugarske vlasti ponovo su pustile svoje pipke, ali je ovoga puta, iako nevin, veliki političar osuđen na čak šest godina zatvora.
Maltretiran, kako fizički, tako i psihički, počeo je ozbiljno da se razboljeva, ali je poseban udarac na njegovo stanje i duh zadao njegov saradnik Miša Dimitrijević, koji je za vreme Miletićevog ropstva potpuno promenio uredničku politiku “Zastave“.
Svetozar Miletić, na molbe njegove ćerke Milice, na kraju je dobio pomilovanje od austrougarskog cara, međutim, iz pritvora i usled svih nedaća koje su ga snašle izašao je slomljenog duha.
Iz spisa srspskog književnika Lazara Tomanovića možemo videti da se o Miletiću govorilo sa tugom u glasu: “Pri izlasku iz zatvora, sa 54 godine, izgledao je kao starac od 70 godina…“
Uprkos svim nagađanjima da tako slomljen neće uspeti da se bavi politikom, Svetozar Miletić učinio je svoj poslednji politički podvig, te je odmah po izlasku iz zatvora povratio kontrolu nad “Zastavom“, a na njeno čelo postavio Jašu Tomića.
Uskoro ga je bolest potpuno shrvala, te se povukao iz javnog života i kraj dočekao mirno, u potpunoj suprotnosti od burnog tempa života kojim je živeo.
Jeste da Svetozar Miletić nije ni započeo, ni završio, borbu za nacionalno oslobađanje našeg naroda u ono vreme, ali je svakako jedan od najznačajnijih ljudi koji su izneli tu borbu.
Upravo zato, ne postoji ni jedna druga osoba čiji bi spomenik mogao da zameni Miletićev spomenik na Trgu slobode i, ni jedna druga osoba, koja bi mogla da ugrozi sećanje na ovog, velikog, političkog vođu!
Preuzmite android aplikaciju.
