Meseci koji su usledili posle relativno kratkotrajnog, ali totalnog pada svih komunikacionih platformi kompanije Meta (ex-Facebook, Inc) koji se zbio 04. oktobra 2021. naveli su mnoge na razmišljanje.
Šteta koju je sama kompanija pretrpela bila je minimalna i reverziblna, što se ne može reći u potpunosti za njenu reputaciju u domenu pouzdanosti. Pored toga, pad Facebooka upalio je alarmne lampice svima onima koji se u celini ili dominantno oslanjaju na njegovu infrastrukturu za potrebe vođenja poslovanja. Postavljeno je stoga jedno ključno pitanje: “Šta bi se desilo sa našim biznisom kada Fejsbuka ne bi (privremeno ili nikada više) bilo?”
Društvene mreže – pravo rešenje, ali samo do prvog problema
Jasno je da su društvene mreže i prateći servisi dominantan faktor i sredstvo digitalnog poslovanja. Na njima su bukvalno svi – od individualnih korisnika, raznih infuensera, preko velikih i malih brendova, formalnih i neformalnih biznisa, pa do velikih korporacija i institucija vlada širom sveta. Preko tri milijarde aktivnih korisnika, od kojih veliki broj Fejsbuk i srodne platforme koristi kao virtuelne izloge, prodavnice, mesta susreta i komunikacije sa klijentima.
Te tzv. socijalne biznis platforme su lake za korišćenje, brze za postavljanje, intuitivne za upotrebu i te njihove karakteristike dovele su do toga da ih vlasnici biznisa rado i obilato koriste. Problem se, međutim, javlja tek kada stvari pođu po zlu, a najveći među njima tiče se isplativosti i svrsishodnosti vođenja sopstvenog poslovanja prevashodno na tuđoj platformi.
Kompanijski sajt – nezaobilazan element kredibiliteta poslovne ponude
Kada se ponuđač i potencijalni kupac nađu na društvenoj mreži, iskustva nam govore da će pre samog čina kupovine zainteresovani posetilac ipak malo “procunjati” dalje po internetu u potrazi za dodatnim informacijama koje ukazuju na kredibilitet, pouzdanost i druge kvalitete prodavca i njegove ponude.
U toj potrazi za validacijom realizacije svoje želje, kupac će svakako posetiti forume, mesta na kojima su date relevantne ocene i recenzije i pročitati iskustva drugih. Međutim, jedna od nezaobilaznih mesta posete je kompanijski sajt ponuđača. Šta ako taj sajt uopšte ni ne postoji?
U današnjem okruženju, pored naloga na društvenim mrežama, kompanijski sajt čini osnovu digitalnog i ukupnog poslovnog identiteta svakog biznisa. Putem ova dva primarna kanala komunikacije, biznisi i brendovi plasiraju informacije i razmenjuju ih sa svojim klijentima/kupcima.
Na mrežama, kupci saznaju o stvarima koje ih zanimaju. Na sajtu procenuju koliko se može verovati nuđenom proizvodu, usluzi i onom ko ih nudi.
Izlazak iz inboksa
Kod ovako uspostavljenih relacija, nepostojanje (ili neadekvatnost) sajta drastično i po pravilu nepovratno ugrožava reputaciju ponuđača, što je još izraženije kod edukovanih/profesionalnih kupaca – kupaca koji često i obilato kupuju preko interneta, ali za to koriste isključivo sigurne metode, u šta spada i kupovina preko proverene veb prodavnice locirane na samom sajtu prodavca.
Čak i kod nas, oni koji su dobro promislili o svom biznisu odavno su napustili koncept “cena u inboks, preuzimanje pouzećem” jer su – makar i intuitivno – sebi mogli da predstave realan scenario gde inboks za njih više ne postoji. Zapravo, istina je da taj poslovični inboks nestaje mnogima, svakoga dana, bez ikakve posebne najave ili vidljivog povoda.
Moć društvenih mreža ogleda se upravo u činjenici da njihovi administratori mogu da trajno ukinu bilo koji nalog, u bilo kom mometu, bez obrazloženja, bez mogućnosti povraćaja sadržaja i korisničke baze i bez mogućnosti žalbe.
Oni to, dakle, mogu da učine praktično bilo kom svom korisniku, brišući mu pritom svu istoriju objava, informacije i celokupnu bazu pratilaca, čime biznis baziran isključivo na toj mreži biva razoren.
Sajt je osnova i početak kompletnog digitalnog prisustva biznisa
Mikro- i neformalnim nosiocima poslovanja deluje da će svoju ponudu najlakše prezentovati i najbrže plasirati preko društvenih mreža i uz korišćenje rudimentarnih sistema naplate. Izrada sopstvenog sajta se neretko odlaže na neka imaginarna buduća vremena, pod izgovorom da “ne treba popravljati ono što nije pokvareno”.
Istina je, međutim, da je u današnje vreme pokretanje i stavljanje vlastitog sajta u funkciju investicija koje se brzo isplati i neuporedivo je manja od gubitaka koji mogu da nastanu kao posledica gašenja naloga na društvenim mrežama.
Pri pokretanju sajta trebalo bi se pridržavati određenih pravila čime se obezbeđuje dobra osnova za uspešno brendiranje poslovanja ne samo na internetu, već uopšte. Jedno od njih je svakako ono koje se odnosi na izbor naziva nacionalnog internet domena (.RS i .SRB) koji ukazuje na teritorijalnu pripadnost i predstavlja važan element internet identiteta svih biznisa čija je delatnost vezana za Srbiju.
Naziv internet domena formira veb adresu sajta i adresu e-pošte organizacije i zato predstavlja važan deo njenog prisustva na internetu. S tim u vezi, srpski nacionalni domen ima nekoliko bitnih komparativnih prednosti koje bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom registracije naziva domena.
Sajt kao osnova kompletnog digitalnog poslovnog prisustva obezbeđuje, između ostalog, to da ga njegovom vlasniku niko ne može ukinuti ili oduzeti i da vlasnik nad njim poseduje potpunu kontrolu.
Putem sajta se svaka marketinška i prodajna aktivnost može obavljati isto ili bolje nego na društvenim mrežama – objavljivanje i plasiranje sadržaja, kreiranje zajednice, vođenje prodavnice, održavanje kontakta sa kupcima i drugo. Zato sajt i naloge na mrežama treba posmatrati kao dva komplementarna kanala komunikacije, ali uz davanje primata upravo vebsajtu kao mediju u vlasništvu vlasnika biznisa.
Sa operativnim sajtom koji je izvor i mesto nalaženja svih relevantnih sadržaja, posledice i eventualna šteta koja bi nastala u slučaju da društvene mreže prestanu da funkcionišu bile bi nešto što bi svaki biznis mogao da prevaziđe.
Preuzmite androidaplikaciju.
