Месеци који су уследили после релативно краткотрајног, али тоталног пада свих комуникационих платформи компаније Мета (еx-Facebook, Inc) који се збио 04. октобра 2021. навели су многе на размишљање.
Штета коју је сама компанија претрпела била је минимална и реверзиблна, што се не може рећи у потпуности за њену репутацију у домену поузданости. Поред тога, пад Фацебоока упалио је алармне лампице свима онима који се у целини или доминантно ослањају на његову инфраструктуру за потребе вођења пословања. Постављено је стога једно кључно питање: “Шта би се десило са нашим бизнисом када Фејсбука не би (привремено или никада више) било?”
Друштвене мреже – право решење, али само до првог проблема
Јасно је да су друштвене мреже и пратећи сервиси доминантан фактор и средство дигиталног пословања. На њима су буквално сви – од индивидуалних корисника, разних инфуенсера, преко великих и малих брендова, формалних и неформалних бизниса, па до великих корпорација и институција влада широм света. Преко три милијарде активних корисника, од којих велики број Фејсбук и сродне платформе користи као виртуелне излоге, продавнице, места сусрета и комуникације са клијентима.
Те тзв. социјалне бизнис платформе су лаке за коришћење, брзе за постављање, интуитивне за употребу и те њихове карактеристике довеле су до тога да их власници бизниса радо и обилато користе. Проблем се, међутим, јавља тек када ствари пођу по злу, а највећи међу њима тиче се исплативости и сврсисходности вођења сопственог пословања превасходно на туђој платформи.
Компанијски сајт – незаобилазан елемент кредибилитета пословне понуде
Када се понуђач и потенцијални купац нађу на друштвеној мрежи, искуства нам говоре да ће пре самог чина куповине заинтересовани посетилац ипак мало “процуњати” даље по интернету у потрази за додатним информацијама које указују на кредибилитет, поузданост и друге квалитете продавца и његове понуде.
У тој потрази за валидацијом реализације своје жеље, купац ће свакако посетити форуме, места на којима су дате релевантне оцене и рецензије и прочитати искуства других. Међутим, једна од незаобилазних места посете је компанијски сајт понуђача. Шта ако тај сајт уопште ни не постоји?
У данашњем окружењу, поред налога на друштвеним мрежама, компанијски сајт чини основу дигиталног и укупног пословног идентитета сваког бизниса. Путем ова два примарна канала комуникације, бизниси и брендови пласирају информације и размењују их са својим клијентима/купцима.
На мрежама, купци сазнају о стварима које их занимају. На сајту проценују колико се може веровати нуђеном производу, услузи и оном ко их нуди.
Излазак из инбокса
Код овако успостављених релација, непостојање (или неадекватност) сајта драстично и по правилу неповратно угрожава репутацију понуђача, што је још израженије код едукованих/професионалних купаца – купаца који често и обилато купују преко интернета, али за то користе искључиво сигурне методе, у шта спада и куповина преко проверене веб продавнице лоциране на самом сајту продавца.
Чак и код нас, они који су добро промислили о свом бизнису одавно су напустили концепт “цена у инбокс, преузимање поузећем” јер су – макар и интуитивно – себи могли да представе реалан сценарио где инбокс за њих више не постоји. Заправо, истина је да тај пословични инбокс нестаје многима, свакога дана, без икакве посебне најаве или видљивог повода.
Моћ друштвених мрежа огледа се управо у чињеници да њихови администратори могу да трајно укину било који налог, у било ком момету, без образложења, без могућности повраћаја садржаја и корисничке базе и без могућности жалбе.
Они то, дакле, могу да учине практично било ком свом кориснику, бришући му притом сву историју објава, информације и целокупну базу пратилаца, чиме бизнис базиран искључиво на тој мрежи бива разорен.
Сајт је основа и почетак комплетног дигиталног присуства бизниса
Микро- и неформалним носиоцима пословања делује да ће своју понуду најлакше презентовати и најбрже пласирати преко друштвених мрежа и уз коришћење рудиментарних система наплате. Израда сопственог сајта се неретко одлаже на нека имагинарна будућа времена, под изговором да “не треба поправљати оно што није покварено”.
Истина је, међутим, да је у данашње време покретање и стављање властитог сајта у функцију инвестиција које се брзо исплати и неупоредиво је мања од губитака који могу да настану као последица гашења налога на друштвеним мрежама.
При покретању сајта требало би се придржавати одређених правила чиме се обезбеђује добра основа за успешно брендирање пословања не само на интернету, већ уопште. Једно од њих је свакако оно које се односи на избор назива националног интернет домена (.RS и .SRB) који указује на територијалну припадност и представља важан елемент интернет идентитета свих бизниса чија је делатност везана за Србију.
Назив интернет домена формира веб адресу сајта и адресу е-поште организације и зато представља важан део њеног присуства на интернету. С тим у вези, српски национални домен има неколико битних компаративних предности које би свакако требало узети у обзир приликом регистрације назива домена.
Сајт као основа комплетног дигиталног пословног присуства обезбеђује, између осталог, то да га његовом власнику нико не може укинути или одузети и да власник над њим поседује потпуну контролу.
Путем сајта се свака маркетиншка и продајна активност може обављати исто или боље него на друштвеним мрежама – објављивање и пласирање садржаја, креирање заједнице, вођење продавнице, одржавање контакта са купцима и друго. Зато сајт и налоге на мрежама треба посматрати као два комплементарна канала комуникације, али уз давање примата управо вебсајту као медију у власништву власника бизниса.
Са оперативним сајтом који је извор и место налажења свих релевантних садржаја, последице и евентуална штета која би настала у случају да друштвене мреже престану да функционишу биле би нешто што би сваки бизнис могао да превазиђе.
Преузмите андроид апликацију.
