Zahvaljujući aktivnostima RFZO i ministarstva Zdravlja početkom godine je usvojena nova lista lekova za lečenje malignih bolesti, a u prethodne dve nedelje su donete i prve konzilijarne odluke tako da su prvi pacijenti već započeli terapiju inovativnim lekovima na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, rekao je za Tanjug Dušan Ristić, načelnik stacionara Klinike za medikalnu onkologiju.
On je podsetio da po prvi put lekovi sa nove liste nisu samo lekovi za odmakle stadijume bolesti, koji se koriste za produženje života pacijenata, već i za rane stadijume gde se očekuje da će ti lekovi doneti i razliku u preživljavanju, istakao je Ristić.
„Ovim je terapija malignih bolesti u Srbiji dobila šesnaest inovativnih lekova za lečenje karcinoma dojke, karcinoma pluća, karcinoma prostate, malignog melanoma, kolorektalnog karcinoma, primarnog karcinoma jetre i multiplog mijeloma, rekao je Ristić.
„Sa uvođenjem novih lekova, očekujemo i značajno povećanje priliva pacijenata u tercijarne centre i potpuno novi set logističkih problema“, rekao je Ristić.
„Što se tiče Instituta, očekujući priliv novih pacijenata zahvaljujući razunevanju ministarstva Zdravlja i Pravde, duplirani su kapaciteti za primenu terapije preko dnevnih bolnica u okviru postojećeg prostora na Institutu. Nadamo se da ćemo potpunim rekonstrukcijama dnevnih bolnica uspeti da našim pacijentima omogućimo primenu terapije uoptimalnim vremenskim i prostornim uslovima“, rekao je Ristić.
Nažalost, pored pozitivnih efekata, stručnjaci se spremaju i za potpuno novi set neželjenih efekata novih lekova koje se već registruju u svetu.
„Institut je prepoznao ovaj problem te pokušavamo da uvedemo kako bolju komunikaciju sa pacijentima, u cilju ranog prijavljivanja neželjenih efekata, tako i formiranje potpuno novog multidisciplinarnog tima – konzilijuma koji bi se brzo i efikasno bavio najozbiljnijim neželjenim efektima ove terapije. Naravno i da obezbedimo lekove za kontrolisanje neželjenih dejstava inovativnih lekova“, rekao je Ristić.
„Prvi put multidisciplinarni tim ne bi činili samo doktori koji se bave onkološkim pacijentima već praktično doktori svih specijalnosti koji se susreću sa autoimunim bolestima, jer su neželjena dejstva imunoterapije po svojoj prirodi najsličnija autoimunim bolestima – dermatolozi, kardiolozi, neurolozi i drugi“, rekao je dr Ristić.
„Ovim se nadamo da ćemo zaokružiti ceo proces primene inovativne terapije i obezbediti maksimalnu korist po naše pacijente u najbezbednijim uslovima“, rekao je Ristić.
Prijava mladih za stručnu praksu u državnim institucijama do 15. aprila
Preuzmite android aplikaciju.
