Rio de Janeiro заслужено носи надимак “Cidade Maravilhos”, што на португалском значи “чудесни град”. Истина, не постоји боља реч да се опише омиљени (али не и главни) град Бразила. Рио је песма, карневал, златна плажа и зелена шума, ритам самбе и фудбала, шапат таласа, звецкање чаша са каипирињом на Копакабани и још толико тога. Рио је место где је спој географије, историје и људи јединствен, а где је тешко ходати, јер нас све наводи на плес.
Основан 1565. године као португалско војно упориште São Sebastião, Рио је настао из сукоба: покушаја Француза да колонизују залив Гуанабара и отпора португалске круне. Име је већ било запечаћено деценију раније када су истраживачи погрешно поверовали да су ушће велике реке пронашли у јануару — “Rio de Janeiro” је у ствари географски неспоразум који је постао поетична судбина. Током векова, град је растао као лука, трговачко чвориште, а од 1808. и привремена престоница португалског царства, када је читав краљевски двор побегао од Наполеона и искрцао се управо овде. У том тренутку, Рио је постао једини град ван Европе из којег је управљано једним европским царством.
Овај изненадни статус донео је граду академије, штампарије, оперу и библиотеку већу од многих у самом Лисабону. И мада је Бразил касније добио нову, наменски грађену престоницу — Brasíliju — Рио је остао његов културни нервни систем. Срце које куца у ритму самбе и које сваке године еруптира у спектакуларни карневал, манифестацију свега онога што је Бразил: енергичан, хаотичан, разнобојан, и дубоко људски.
Рио никада не стаје. И када не игра и не пева, он живи. Живи између планина и мора, између фавела и луксузних четврти, између прошлости колонијалних цркава и будућности коју пројектују футуристички музеји попут Museu do Amanhã. Његова географија изгледа као да је пажљиво режирана: Corcovado и Христ Спаситељ као сведок векова, Pão de Açúcar као стражар на обали, а између њих мрежа улица, булевара, трамваја, степеница, тржница, ритмова.
Плаже Рија нису само разгледнице, оне су позорнице живота. На Copacabani се свира виолãо, игра се футевôлеи, пролази се поред продаваца с мате чајем и хладним пивом. Ипанема је више од песме — мада ју је bossa нова учинила бесмртном захваљујући Jobimu и Vinícius de Moraesu, који су баш у бару “Veloso” (данас “Garota de Ipanema”) први пут записали стихове о лепој девојци што хода по плажи осунчана. Она, тај градски дух, и даље пролази — у сваком погледу случајног пролазника.
Али да бисте упознали прави Рио, морате залутати. Упутити се у Parque Lage, где у подножју Corcovada вијугају стазе око напуштене палате претворене у уметнички центар. Или попети се до фавела Vidigal и погледати залазак сунца с врха Morro Dois Irmãos — док испод вас град светлуца као океан од лампиона. На острву Paquetá време стаје: тамо нема аутомобила, а коњске запреге и бицикли подсећају на давне дане, док галебови прате трајект преко Гуанабара залива.
У вечерњим сатима, када се светла пале испод колонијалног аквадукта у Лапи, град мења такт. Самба се меша с фанк ритмовима, улични продавци нуде слаткише од кокоса и цашасу, а у импровизованим баровима локални певачи изводе класике Тома Жобима и Жоао Жилберта. Bossa nova, меланхолична сестра самбе, и даље се свира у баровима Botequim и Vinícius Show Bar, где се може чути и најтиши тон гитаре упркос буци ноћи.
За љубитеље уметности и историје, центар града скрива драгуље: од импозантне Real Gabinete Português de Leitura, библиотеке из 19. века с више од 350.000 књига, до културног центра Banco do Brasil, где се одржавају изложбе, филмови и концерти. И не заборавите Escadaria Selarón — степенице које је украсио чилеански уметник Jorge Selarón, у боји бразилске заставе, с плочицама са свих страна света. Он их је звао својим “даром бразилском народу”.
Рио је пун контраста: између раскоши и сиромаштва, светла и сенке, свакодневног и спектакуларног. Али управо ти контрасти су оно што га чини стварним. У њему нећете пронаћи савршенство, али ћете пронаћи страст, рањивост, наду и ритам који не можете игнорисати.
И када га једном осетите — нећете моћи да га пустите. Можда ћете отићи из Рија, али Рио никада неће отићи из вас, већ ће се враћати као мелодични рефрен боса нове.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
