Kako se odlučiti za pravo vino u situaciji kada je na vinskoj listi sve više odličnih i relativno ujednačenih etiketa?
Bez obzira na nivo znanja o vinskoj kulturi, vinima, stanju na tržištu, a pogotovo kad je potrebno za restoranskim stolom poručiti vino za više ljudi i različitih jela, gotovo svako se može naći u neugodnom položaju. I da ne biste tek tako na sreću uprli u neku od etiketa, evo šta bi moglo pomoći u odlučivanju.
Dok ne sagledate sve opcije na viskoj karti, ne možete pogrešiti ukoliko odmah poručite penušavo vino za početak. Ne mora to biti skupi šampanjac. Proseko ili kava će podjednako dobro odraditi posao i dati vam šansu da se ozbiljnije pozabavite vinskom kartom ili nekim od sledećih koraka.
Pritom, čak i da se penušavo vino ne uparuje savršeno sa predjelom, mehurići svakako izmame osmehe i otvore apetit. A ako se pogodi da u ponudi postoji kakav pet nat, može biti dobra alternativa, jer će čitava situacija u tom slučaju zazvučati šmekerski.
Započnite razgovor sa somelijeom ili osobom koja vas poslužuje. Ovakva konverzacija može biti korisna u više pravaca. Za početak navedite mu koja su vam se vina dopala u poslednje vreme i što je još važnije, šta vam se u njima dopalo. To nije nikakva igra pogađanja u kojoj druga strana treba momentalno da iznese najbolji predlog za vas, već jedno široko otvaranje vrata po pitanju opcija i mogućnosti.
Kada sazna u globalu vaš ukus, someljer će se možda dosetiti da vam ponudi i neke etikete koje se ne nalaze u karti ako takve postoje, a približnije su vašem nepcu, ili je možda zaostala buteljka neke starije berbe kada je nedavno stigao novi kontigent vina, naravno, po specijalnoj ceni. Na kraju krajeva možete otvoreno razgovarati i o svojim platežnim mogućnostima, što će jasno definisati potragu bez nepotrebnog gubljenja vremena.
Igrajte na sigurno. Pouzdajte se u sopstveni ukus kad je reč o uparivanju vina i hrane i ma koliko vas i sam šef sale ubeđivao da određeni merlo savršeno ide uz jagnjeće kotlete, a barikirani šardone uz barenu teletinu u belom sosu, zahtevajte tačno određeni prokupac ili moravu koji su vam negde ranije poslužili i što vam se dopalo. Inače, razočaranje nije nemoguće.
Igre oko cene. Odnos kvaliteta i cene u globalu prodaje 99% vina na svetskom tržištu. Ni boja, ni sorta, ni stil, ni miris ni ukus ni tanini ni kiseline nisu to što određuje ko će, kad i gde kupiti vino. Već samo ta fina klackalica odnosa cene i kvaliteta.
Tako je i u restoranskom mikrokosmosu gde odvajkada vladaju određene premise tipa “ne naručuj najjeftinije vino sa liste” jer je ono verovatno na tom mestu kako bi ga se restoran rešio što pre. Neki vispreniji stručnjaci kombinuju psihologiju u ovoj priči pa tvrde da je najgore vino zapravo ono drugo najjeftinije i da mu je namerno namenjeno to mesto jer “iskusni” gost nikada neće naručiti najjeftinije.
Ali u vinskom biznisu je u igri toliko mnogo nepoznatih da garancije jednostavno ne postoje. Šta ako najjeftinije vino proizvodi vlasnik restorana u većim količinima nego što može sam da popije pa cenom čašćava redovne goste koji poznaju i vole to vino? Šta ako je vinar umesto u marketing uložio u odlična vina koja u nekom periodu poklanja restoranu u zamenu za mesto na vinskoj karti? Šta ako je najskuplje vino na listi zapravo čuvena etiketa koju skoro niko ne kupuje, ali se tu nalazi radi održanja renomea restorana? Ili je cena nerazumno visoka, jer je vino zapravo odavno prošlo svoj zenit?
Zbilja je nezahvalno birati vino na bazi odnosa cene i kvaliteta izuzev u slučaju da ste upoznati sa cenom upravo određene etikete koja vam se dopada. Ako na vinskoj karti cena takvog vina ne prelazi dvostruku iz prodavnice, ne razmišljajte previše…
I još nešto. Vino je sastavni deo hedonističke igre u kojoj je istraživanje ono najlepše. Sovinjon sa Fruške gore može biti odličan, ali možda ga duže macerirani grašac može zameniti u nekoj kombinaciji. I zato, pijte na čašu. Probajte, a kada nađete perfektan par, lako je naručiti bocu.
Preuzmite android aplikaciju.
