Статуе из старог Египта најчешће немају носеве, а поред зуба времена, сада је откривено шта их је још уништавало.
Египтолози наводе да постоји низ комплексних разлога зашто су египатске статуе остајале без носева, те да су они намерно уништавани и није их само нагризало време.
Едвард Блејберг из Музеја египатске уметности у њујоршком Бруклину, направио је истраживање на ту тему, чији је резултат изложба „Иконоборство у старом Египту“, где су оштећене статуе и њихови делови између 25 века пре нове ере и првог века нове ере упарени са неоштећеним статуама.
„Начин на који су статуе оштећене јасно говори да је то урађено са намером“, рекао је Блејберг америчким медијима.
Египатски артефакти прожети су политичким и религијским функцијама, наводе експерти, те је култура иконоборства довела до њиховог намерног оштећивања. Разлози су бројни, од инвазије страних војски до династичких борби за власт.
Стручњаци на основу начина на који су статуе оштећене могу да направе разлику да ли се ради о намерном вандализму или је нос на статуи поломљен због велике старости.
Стари Египћани приписивали су важне моћи приказима људског тела, верујући да дух преминуле особе може да насели статуу која приказује њен лик. Такође, оне су биле „визуелни приказ ко је имао моћ да исприча причу о томе шта се догађало и шта треба да буде запамћено“, каже Блејберг.
Због тога су акти вандализма имали циљ да униште ту моћ, а Блејберг наводи да су статуе биле „место спајања натприродног и стварног света“.
Намерни чин иконоборства, уништавања лика у старом Египту тако су спровођени и по наредби наследника неких фараона.
„Оштећени део тела више не може да обавља своју функцију, те тако дух преминулог, који се уселио у статуу, више не може да дише када се статуи поломи нос, чиме су вандали покушавали да убију тај дух“, каже Блејберг.
Када би на статуи божанства биле поломљене уши, оно не би могло да чује молитве које су му упућиване. Такође, уколико је на статуи преминулог поломљена рука којом даје прилог како би умилостивио божанство, и тај чин би био поништен.
Уништавајући ликове статуа, поједини владари покушавали су да промене историју у своју корист, па су због тога стари Египћани покушавали да заштите скулптуре, стављајући их у скривене и тешко доступне просторије у гробницама или храмовима. Међутим, то није увек било довољно.
Блејберг каже да иконоборци нису били обични вандали.
„Они нису насумично уништавали уметничка дела. Судећи према прецизности оштећивања, постојали су вешти и увежбани појединци који су унајмљивани за тај посао. Тако често у фараонском периоду може да се види како су на удару само имена појединих личности исписана у натписима. То значи да су људи који су их уништавали били писмени“, каже амерички египтолог.
Касније, уз развој културних обичаја, Египћани су престали да осећају страх према старим ритуалним објектима какве су статуе, па су камене скулптуре често сечене и кориштене за изградњу зграда.
А шта је била опсесија првог кинеског цара, можете прочитати ОВДЕ
Преузмите андроид апликацију.
