Република Српска у потпуности поштује Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ као његов саставни део и само настоји да врати своје уставне надлежности тамо где их Устав БиХ јасно додељује ентитетима, а не институцијама на нивоу БиХ, наводи се,између осталог, у у 33. Извештају Републике Српске упућеном Савету безбедности УН.
У Извештају уочи сутрашње редовне полугодишње седнице СБ УН истакнуто је да су органи власти Републике Српске на покушај противправних настојања да се председник Републике Српске Милорад Додик осуди на затворску казну и свргне са власти одговорили настојањем да врате надлежности које су Републици Српској одузете супротно Уставу БиХ, често посредством незаконитих одлука и притисака високих представника.
“Враћање надлежности у складу са Уставом БиХ ни на који начин не доводи у питање суверенитет, територијални интегритет или уставни поредак БиХ. Напротив, афирмише и штити јасне одредбе Устава БиХ. Република Српска изражава пуну спремност да приступи искреним разговорима са партнерима у БиХ ради окончања кризе изазване репресивним поступцима Кристијана Шмита”, истиче се у петом делу Извештаја који је усвојила Влада Републике Српске.
Из Републике Српске поручују да верују да једино одрживо решење актуелне кризе подразумева укидање Шмитових незаконитих одлука и поништавање њихових правних последица и штетних ефеката.
“Поништавањем тих одлука, као и кривичних поступака заснованих на њима, створили би се услови за суштински дијалог о решавању свих кључних питања, са циљем обнављања суверенитета и функционалности земље, у потпуној сагласности са Уставом БиХ”, наводи се у Извештају.
Додаје се да је Република Српска чврсто опредељена за мир, подржава Дејтонски споразум и, штавише, захтева његово поштовање, те се нада да ће криза у БиХ ускоро бити решена уз подршку партнера БиХ из међународне заједнице.
У шестом делу Извештаје поручује се да Република Српска остаје опредељена за европске интеграције БиХ, а ту посвећеност најбоље потврђује чињеница да је Српска једини ниво власти у БиХ који, почев од 2009. године, систематично усклађује своје законодавство са правном тековином ЕУ.
“Европске интеграције БиХ, нажалост, и даље су блокиране због постојања међународног намесника који влада одлукама – за које и сама ЕУ признаје да је неспојиво са суверенитетом БиХ, а самим тим и кретањем земље ка чланству у ЕУ”.
Напомиње се да и ЕУ у Мишљењу о захтеву БиХ за чланство признаје да даљи рад високог представника са широким аутократским овлашћењима спутава напредак БиХ на путу европских интеграција.
“У погледу високог представника, у Мишљењу ЕУ каже се сљедеће: `Тако интензиван међународни наџор је, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ`”, стоји у Извештају.
Констатује се напредак БиХ ка чланству у ЕУ који је, како се наводи, додатно блокиран опструкцијом бошњачких политичких странака у погледу спровођења реформе којом би се стране судије у Уставном суду БиХ замениле држављанима БиХ, реформе која је једна од 14 кључних приоритета које је ЕУ поставила за БиХ.
“Највеће српске и хрватске странке у БиХ снажно се залажу да стране судије у Уставном суду БиХ буду замењене држављанима БиХ, те су и предложиле закон у том смислу. Међутим, бошњачке странке одбијају чак и да тај предлог узму у разматрање, чиме су стале на пут и пуном суверенитету и напретку БиХ ка чланству у ЕУ”, наводи се у Извештају и указује на то да напредак БиХ ка чланству у ЕУ додатно кочи бошњачка СДА, која опструише усвајање реформског програма неопходног за исплату средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан.
Додик осудио проглашење немачког АФД-а за екстремно десничарску организацију
Преузмите андроид апликацију.
