Просечна месечна нето плата за првих шест месеци ове године износила је 96.579 динара што је номинално за 14,7 одсто а реално за 9,2 одсто више него у истом периоду прошле године, док је највећи реални раст нето плата у овом периоду у односу на исти прошлогодишњи период остварен у образовању и износио је 12,5 одсто.
По висини раста следи прерађивачка индустрија, са 10,8 одсто затим административне и помоћне услужне делатности где је забележен раст од 10,5 одсто, објавио је Републички завод за статистику у публикацији Трендови, II квартал 2024.
Највеће зараде без пореза и доприноса у прва два овогодишња квартала обрачунате су у рачунарском програмирању и консултантским делатностима, 283.440 динара, ваздушном саобраћају, 201.366 динара, научном истраживању и развоју, 195.216 динара и производњи дуванских производа, 178.044 динара.
У осталим областима зараде су се кретале у распону од 54.384 динара, у делатности припремања и послуживања хране и пића, до 164.900 динара у управљачким делатностима.
Посматрано по регионима, највећа просечна зарада без пореза и доприноса у првој половини 2024. године обрачуната је у Београдском региону – 121.928 динара, следи Војводина са 91.199 динара, Јужна и Источна Србија са 83.240 динара док је најмањи просек забележен у Шумадији и Западној Србији, 80.931 динар.
Из РЗС наводе да однос просечне потрошачке корпе и зараде без пореза и доприноса у другом кварталу указује на пораст куповне моћи становништва у односу на претходни квартал.
За покриће просечне потрошачке корпе у другом кварталу било је потребно издвојити 1,06 просечних зарада, а у првом је требало 1,07, док је за покриће минималне потрошачке корпе било довољно 0,55 просечних зарада, као и у претходном кварталу.
У поређењу са истим кварталом претходне године, однос просечне потрошачке корпе и зараде без пореза и доприноса од 1,06 указује, такође, на раст куповне моћи, у другом кварталу 2023. године, 1,16, при чему је минимална потрошачка
корпа износила 0,55 просечне зараде, док је у истом кварталу претходне године овај однос био нешто неповољнији, 0,61.
Посматрано по градовима, у другом кварталу 2024. године, куповну моћ, тј. однос просечне потрошачке корпе и просечне зараде, изнад републичког просека (1,06) имали су Београд (0,88), Нови Сад и Ниш (1,03), као и Крагујевац и Смедерево са по 1,05.
У осталим градовима, који се статистички прате, просечне зараде покривале су минималну, али не и просечну потрошачку корпу.
Od Trebinja do Novog Sada za sat i po vremena – Kada počinje gradnja aerodroma?
Преузмите андроид апликацију.
