Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изразио је задовољство резултатима који су у области образовања постигнути у протеклих годину дана, као и због тога што је те напоре препознала и подржала Европска унија.
На данашњој седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања, истакнуто је да Европска комисија поздравља нову Стратегију развоја образовања до 2030. године и намеру да се осигура наставак реформи у Србији.
Министар Ружић је подсетио да су статус и ток реформе образовања у Србији и током претходних година добијали позитивну оцену Европске уније, саопштило је ресорно министарство.
„То је потврђено и успешном реализацијом највећег дела активности које су планиране и подржане из средстава такозване Секторске буџетске подршке, као модалитета Инструмента претприступне помоћи Европске уније, који је и осмишљен тако да оснажи управо системски приступ реализацији стратешких циљева“, рекао је Ружић.
Он је изразио захвалност ЕУ због подршке Србији у реализовању системских реформи у области образовања у протеклом периоду.
„Уверен сам да ће текући програмски период, ИПА 3, до 2027. године, бити обележен још бољим резултатима, нарочито имајући у виду квалитетне основе које поставља нова стратегија образовања, али и остале националне стратегије које сада чине један кохерентан оквир, дефинисан нашим Законом о планском систему“, рекао је министар.
Амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре честитао је на резултатима које је Србија постигла у области образовања, а које су наведени у годишњем извештају у процесу придруживањаа Србије ЕУ.
Он је оценио да је ово важан транзициони период за Србију и као пример успешних реформи навео модернизацију курикулама у основним и средњим школама, Национални оквир квалификација, као и процес дигитализације наставе.
На скупу је истакнуто да је фокус Министарства у претходном периоду био усмерен на дигитализацију процеса учења и прилагођавање наставе условима изазваним пандемијом вируса КОВИД-19.
Жиофре је честитао на активном учешћу Србије у пројектима као што су Еразмус и Хоризонт 20/20. Амбасадор је подсетио да је ово четврти састанак и оценио да представља пример добре праксе у размени ставова, као и добар пример континуираног дијалога.
Он је навео да је потребно да Србија настави да ради на кључним питањима као што је системска подршка деци из рањивих категорија и да је потребна додатна подршка и фокус на раном образовању.
Жиофре је додао да су потребни даљи напори у контексту успостављања кохерентног информационог система који ће укључивати и међународне индикаторе и постизање пуне усклађености механизма обезбеђивања квалитета у високом образовању са препорукама Европске асоцијације за осигурање квалитета у високом образовању (ЕNQА).
Амбасадор је, такође, поздравио учешће цивилног друштва и међународних партнера у данашњем дијалогу.
На данашњем скупу, између осталих говорили су и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министарка за рад и заапошљавње и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, као и представници других министарства, додаје се у саопштењу.
Међуминистарски савет је тело које је у Републици Србији успостављено ради ефективне координације, на највишем нивоу, свих активности потребних за успешно и целовито спровођење образовне реформе, односно реализације стратешких циљева Министарства, дефинисаних пре свега Стратегијом развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године, која је усвојена у јуну ове године.
Zaraženo oko 5.000 đaka, Ministarstvo u komunikaciji smo sa školama
Преузмите андроид апликацију.