Pad potrošnje i slabljenje svetske ekonomije prikočili su minulog leta nemačku privredu.
Bruto domaći proizvod je u trećem kvartalu pao za 0,1 odsto u odnosu na prethodni, saopštio je u petak Savezni zavod za statistiku.
Minus je u trećem tromesečju zabeležen uzimajući u obzir cenovne, sezonske i kalendarske efekte. Zavod je sada potvrdio svoje preliminarne procene.
Neuobičajeno visoka inflacija još opterećuje potrošače koji za svoj novac mogu da kupe manje. Mnogi su smanjili potrošnju. Godišnja inflacija u oktobru je bila 3,8 odsto, posle 4,5 u septembru i 6,1 u avgustu. Životne namirnice su pak snažno poskupele i u oktobru.
Pritom, nemačka privreda koja je inače izvozno orijentisana oseća usporavanje globalne ekonomije. Izvoz, koji je motor rasta nemačke privrede, preko leta je pao. Izvezeno je ukupno 0,8 odsto manje dobara i usluga nego u drugom tromesečju.
Padu su doprinele i uvećane kamate koje smanjuju potražnju, između ostalih i u građevinskom sektoru. S druge strane, podaci pokazuju da je privreda dobila podsticaj od investicija automobilske i mašinske industrije.
Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, očekuje da će se domaća privreda uz dosta tegoba izvući iz slabe faze u kojoj je otkako je Rusija započela rat u Ukrajini. U četvrtom kvartalu bi BDP mogao ponovo blago da potone.
Ekonomisti i vlada računaju da će najveća evropska privreda čitavu godinu biti u recesiji, pre nego što 2024. ponovo počne da raste.
BDP pokazuje koliko se dobro ili loše razvija privreda neke zemlje. Računa se sve što se u određenom periodu proizvede. Vrednost usluga i potrošnja stanovništva, kao i ulaganja kompanija – na primer u mašine – isto ulaze u računicu.
Najveća stavka je privatna potrošnja. Druga komponenta je trgovinski bilans – razlika između vrednosti izvoza i uvoza.
Javni dug Rusije za devet meseci porastao za 11,6 odsto na 25,5 biliona rubalja
Preuzmite android aplikaciju.
