Фитоплазмозе су оболења која проузрокују фитоплазме – бактерије које немају ћелијски зид и они су искључиво интрацелуларни облигатни микроорганизми и настањују флоем.
У Европи, а такође и у Србији, најзаступљеније фитоплазмозе на виновој лози су златасто жутило (Flavescence doree-FD) и црно дрво (Bois noir-BN). Фитоплазма БН се сматра мање значајном јер оболевају појединачни чокоти, а болест углавном нема епидемијски карактер. Фитоплазмозе се на основу симптома не могу разликовати и само се лабараторијским тестирањем може одредити којом фитоплазмом је оболели чокот заражен. Такође, постоје и вирозе које дају симптом увијених листова.
Симптоми фитолазмоза су :
жутило или црвенило лишћа које се јавља почетком лета уз повијање према наличју и троугласт изглед лиски;
лиске опадају, а остају лисне дршке, вењење и сушење цвасти и гроздова;
смежуравање и горак укус бобица што доприноси смањењу приноса грожђа и погоршању квалитета вина;
нездрвењавање ластара и њихово измрзавање зими;
превремено угињавање чокота.
Чокоти винове лозе оболели од фитоплазмоза остају трајно заражени.
Постоје разлике у осетљивости сорти винове лозе – најосетљивије су сорта Plovdina,затим Chardonnay, Pinot blanc, Pinot noir, Cabernet sovignon, Sovignon blanc, Pinot gris.
Фитоплазме у природи преносе искључиво инсекти-цикаде и то фитоплазму Flavescence doree-FD цикада Scaphoideus titanus, а Bois noir-BN цикада Hyalesthes obsoletus.
Улога цикаде Scaphoideus titanus у ширењу FD је од пресудног значаја јер је њен животни циклус у потпуности везан за винову лозу. Са заражених чокота, ова цикада преноси својом исхраном фитиоплазму унатар винограда. О њеној активности и времену сузбијања редовно се дају препоруке на порталу ПИС -а.
Цикада Hyalesthes obsoletus која је вектор проузроковача BN је полифагна врста која се храни осим на виновој лози и на низу коровских биљака као што су: Convolvulus arvensis, Solanum nigrum, Urtica dioica. Ове коровске врсте су такође домаћини фитоплазме BN. Ларве цикаде живе на корену ових коровских врста и хранећи се на њима постају инфективне. Имаго који се појављује у јуну месецу носи фитоплазму и исхраном у флоему винове лозе уноси фитоплазму у чокот.
Обе фитоплазме се могу пренети и путем вегетативног размножавања, док досадашња истраживања нису утврдила да се преносе алатом у току резидбе.
Сузбијање фитоплазмоза подразумева примену превентивних мера:
сузбијање вектора применом инсектицида;
санитарне мере које подразумевају: уништавање корова домаћина фитоплазми у случају BN, уништавање дивље лозе и напуштених винограда који представљају резервоаре заразе али и места несметаног развоја вектора,
крчење заражених чокота;
подизање нових засаде са здравим садним материјалом.
Континуираним праћењем у засадима винове лозе у вршачком виногорју путем визуелних прегледа и постављањем клопки, цикада Scaphoideus titanus је регистрована углавном у напуштеним виноградима.
У региону РЦ Вршац због присуства пепељастог грожђаног мољца (Lobesia botrana) је присутна редовна употреба инсектицида која се временски поклапа са сузбијањем ове цикаде. Ова мера је допринела да вршачко виногорје умногоме остане поштеђено присуства фитоплазме проузроковача FD која је значајно деструктивнија од BN.
Такође се спроводе и редовна узорковања и лабараторијске анализе биљног материјала винове лозе који потврђују да нема масовног присуства FD.
Преузмите андроид апликацију.
