Na području delovanja RC Ruma zasadi jabuke se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća. U pojedinim zasadima, na sorti Zlatni Delišes, uočeni su simptomi koji ukazuju na prisustvo virusa mozaika jabuke (Apple mosaic virus-ApMV).
Virus mozaika jabuke ima širok krug domaćina (65 biljnih vrsta iz 19 familija) od kojih su najznačajnije biljke iz familije ruža (Rosaceae): jabuka, šljiva, breskva, trešnja, višnja, malina, ruža i brojne druge gajene i divlje biljke.
Ovo je jedan od najrasprostranjenijih virusa jabuke. Izaziva štete kod osetljivog sortimenta (Zlatni Delišes, Jonatan, Greni smit) u vidu smanjenog porasta izdanaka, negativnog uticaja na oplođenje i veličinu ploda, smanjenog sadržaja askorbinske kiseline u plodu i smanjenog prinosa po stablu. Porast može biti smanjen i do 50%, a prinos za 30-50%.
Simptomi se manifestuju na listovima.
U proleće se na mladim listovima javljaju svetložute do krem jasno oivičene zone nepravilnog oblika. Te zone mogu biti u vidu malih pega, fleka, crtica ili traka duž glavnih nerava, mrežavosti ili linijskog mozaika na nervaturi lišća, koje kasnije mogu da se prošire na celu lisku. Sa napredovanjem bolesti i usled izloženosti suncu hlorotične zone nekrotiraju, a jako zaraženo lišće opada pre vremena.
Kod osetljivih sorti simptomi se mogu javiti po čitavoj krošnji, dok se kod manje osetljivih sorti simptomi uočavaju ograničeno na pojedinačnim liskama. Kod nekih sorti infekcije ovim virusom mogu biti i asimptomatske. Ponekad je potrebno da prođu i do dve godine da bi došlo do pojave simptoma. Na plodovima nema vidljivih promena, osim kod nekih izrazito osetljivih sorti kao što je Lord Lambourne (crvenkaste fleke).
Simptomi se mogu javiti u slabijem ili jačem intezitetu zavisno od virulentnosti soja virusa, osetljivosti sorte i doba godine, a izraženiji su kada u prvom delu vegetacije (ranijim prolećnim mesecima) preovlađuju niske temperature, jer je ovaj virus labilan, odnosno na njegovu koncentraciju negativno utiči visoke temperature.
Virus mozaika jabuke se održava u zaraženim biljkama. Nisu poznati vektori ovog virusa u prirodi, pa je njegovo širenje ograničeno i svodi se uglavnom na korišćenje zaraženog materijala za kalemljenje (podloge, kalem-grančice ili pupoljci).
Najznačajniji vid kontrole ovog virusa su preventivne mere:
– proizvodnja i korišćenje zdravstveno ispravnog i sertifikovanog sadnog materijala,
– dezinfekcija alata kojim se vrši rezidba,
– uklanjanje zaraženih stabala iz zasada i njihovo spaljivanje, naročito u rasadnicima i mladim i gustim zasadima, kako se virus ne bi prenosio dodirivanjem (srastanjem) korenova.
Preuzmite android aplikaciju.
