Филозофски факултет у Новом Саду уместо да је епицентар стварања будућих државника, националних лидера и интелектуалаца који служе својој држави, постао је регрутни центар страних служби и полигон за остваривање њихових интереса.
Овде није реч о теоријама завере, нити је овај текст плод маште новинара, већ се ради о суровој, поражавајућој реалности чији смо сведоци.
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ – РЕГРУТНИ ЦЕНТАР
Идеолози и стратези нису губили време, већ су на српску памет и интелигенцију ударили свим снагама и то преко Филозофског факултета.
Да би успели у свом науму, пажљиво су бирали ко и под којим условима може да постане професор на Филозофском факултету, а затим су подобним оснивали студијске групе, одсеке и катедре мимо свих правила и процедура.
Управо зато је Филозофски факултет постао легло непотизма са циљем да само одабрани и проверени кадрови долазе на кључне позиције попут декана и продеканског тима који чини продекан за наставу, продекан за финансије, продекан за међународну сарадњу и науку, као и продекан за послове акредитације.
Такође, битна позиција на факултету је Савет факултета који је препуштен проф. др Марку Шкорићу, кућном пријатељу садашње деканице Иване Живанчевић Секеруш.
Да је реч о регрутном центру говори чињеница да се студенти још од прве године студија перфидно индоктринирају мржњом према Србији и свему што има везе са државом и нацијом.
Тако например проф. Бранкица Драшковић која предаје Медијске жанрове популарне културе на другој години, Телевизијско новинарство на трећој години, Документарну репортажу на четвртој години, континуирано, током целог школовања трује студенте, тако што прича искључиво против Александра Вучића док анализира његове говоре, митинге и телевизијска гостовања.
Поставља се оправдано питање, зашто дотична професорка не анализира Драгана Ђиласа, Милоша Јовановића или рецимо Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића или неког другог страног политичара, него читава своја предавања посвећује блаћењу актуелног председника оне државе од које прима плату?
СТУДЕНТИ И ПРАКСА
На Филозофском факултету је устаљен обичај да се студенти упућују на праксу на портале 021, Дневник и Радио Нови Сад.
Међутим, овде постоји пар мало је рећи спорних ситуација, а једна од њих је ангажовање професора са Филозофског факултета на “независним“ порталима.
У исто време, професори су ментори студентима на факултету и треба да их оцене на завршном испиту, док са друге стране заједно раде у приватној фирми где су професори запослени, а студенти се обучавају на пракси.
Ову устаљену шему видимо на примеру професора Дејана Пралице, некадашњег шефа одсека на Журналистици који је у исто време био радно ангажован и на факултету, одакле је са своје позиције регрутовао и оцењивао студенте и у медијима, где су исти ти студенти били на пракси.
“НЕЗАВИСНИ“ МЕДИЈИ и НВО
Професори са Филозофског факултета, као што видимо на примеру Дејана Пралице су ангажовани у локалним медијима као новинари, али постоје професори са Филозофског факултета који су истовремено уредници портала, а уз то и контролишу разне НВО, попут Независног друштва новинара Војводине.
Динко Грухоњић који је пре свега познат по вишедеценијском говору мржње који је уперен ка српском народу и држави је кључна спона између Филозофског факултета, портала Аутономија и НВО попут Независног друштва новинара Војводине.
СТРАНЕ ФОНДАЦИЈЕ
НДНВ којим практично руководи професор Филозофског факултета Динко Грухоњић се финансира из страних фондова и амбасада. У табели која се налази на сајту НДНВ можете да видите део извора финансирања ове невладине организације.
Свако ко се имало разуме у функционисање страних фондова и амбасада зна да се управо из тих центара координише обавештајном делатношћу страних држава.
Такође портал аутономија.инфо који је регистрован као медиј који издаје НДНВ се финансира из ових извора и самим тим се поставља основно питање, како неко може да буде независан у новинарству ако његов опстанак на тржишту зависи од страних амбасада и фондова?
У наредном периоду настављамо да се бавимо непотизмом на Филозофском факултету!
Преузмите андроид апликацију.
