Обављање било којег задатка на језику који нам није матерњи може представљати изазов, чак и када су у питању свакодневне активности, као што је наручивање хране или читање једноставних реченица. Управо зато можемо лако помислити да страни језик не може представљати никакву помоћ за прецизније сећање или да чак веома лако може довести до “лажних сећања”. Ипак, истраживање показује сасвим суптроно.
Наша сећања обликују прошлост, свест о себи, о стварности и свету око нас. Ипак, она нису увек тачна, јер многи фактори могу утицати на њих, а међу њима је и језик. Језик на коме размишљамо када покушавамо да се сетимо одређеног догађаја може бити веома чест кривац за стварање “лажних сећања”.
У недавној студији која је објављена у журналу “Екпериментал сајколоџи: џенерал (Experimental Psychology: General)”, две истраживачке групе из Универзитета у Чикагу окупиле су се да испитају однос између језика и памћења, као и које посебне улоге вишејезичност може имати у обликовању сећања. Истраживачи су објаснили да су резултати били веома интересантни, јер су били сасвим супротни од очекивања.
У студији је учествовало преко сто људи, којима је мандарински кинески био матерњи, а енглески био страни језик којим комуницирају. Студија је била подељена у две фазе: у првој фази, понудили су им листу речи које имају слична значења. Међу њима су биле “умор, поспаност, кревет” и слично, али реч “спавање” није била укључена у листу. Када им је речено да понове речи на матерњем језику, многи су сами убацили “спавање”, јер су инстинктивно направили везу. Када су исту вежбу поновили на енглеском, већина није споменула “спавање”.
У другој фази се испитивао утицај накнадно добијених (нетачних) информација на памћење. Испитаници су гледали снимак без звука, на коме је приказана крађа и након тога су слушали аудио-описе исте сцене на кинеском, па затим на енглеском. Оба аудио-снимка су садржала неколико лажних информација. Стручњаци су закључили да је већина људи лакше приметила лажне описе када су слушали енглеску верзију.
Истраживачки тим претпоставља да се овакви резултати могу приписати интензивнијим радом мозга када је у питању “дешифровање” страног језика. Свако ко се мучио са учењем новог језика зна колико је концентрације потребно да би се избегле лингвистичке грешке. Тада се много пажљивије размишљање о контексту.
“Када користимо други језик, активира се овај начин размишљања и људи су пажљивији са доношењем одлука,” рекао је проф. Давид Гало, који води лабораторију за истраживање памћења у Чикагу. “Можда нисту ни свесни да ово раде.”
Стручњаци сматрају да студија потврђује да људи много више обраћају пажњу када се покушавају сетити истинитих догађаја на страном језику, што може утицати на улогу памћења и језика у доношењу свакодневних, али и озбиљнијих животних одлука.
Исто тако, може нас навести да боље размислимо коме можемо веровати, у зависности од језика који користе када нам преносе информације. Истраживачи сматрају да су наведена сазнања само почетак анализирања улоге језика у памћењу и да се у будућности могу још интензивније проучавати.
Постоје бројне студије у којима се испитивао утицај коришћења страних језика на когнитивне способности. Поред побољшаног памћења, доказано је да људи који говоре више од једног језика могу лакше контролисати своја осећања, јер изражавање на матерњем језику не захтева толику количину “премишљања”.
Преузмите андроид апликацију.
