Sve je izvesnije da bi u domaće propise za zaštitu potrošača mogla da bude vraćena kolektivna tužba.
Ona je izbačena iz zakona 2014. godine, a potrošačke organizacije često ističu da bi se na ovaj način značajno poboljšao položaj građana jer je na našem tržištu sve više primera kršenja prava većih grupa potrošača – bilo da je reč o ugovorima za kablovsku ili mobilnu telefoniju, prodaju turističkih aranžmana ili nebezbedne hrane, bilo da je reč o povećanju cena komunalnih usluga bez najava.
U Evropskoj uniji je pre nekoliko dana stupila na snagu Direktiva o predstavničkim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa potrošača koja će im omogućiti da svoja prava rešavaju kroz kolektivne tužbe.
Inače je postojala obaveza država članica EU da se usklade sa novom direktivom do kraja 2022. godine.
Kako kaže pomoćnik ministra unutrašnje i spoljne trgovine za zaštitu potrošača Višnja Rakić, u Srbiji tek predstoji usklađivanje sa ovom direktivom, naročito u pogledu oštrijeg sankcionisanja i naknade štete.
„Kada je reč o ponovnom uvođenju kolektivne tužbe, u pitanju je sistemsko uređenje pravosudnog sistema Srbije, pa je i uvođenje ovog instituta tema radne grupe koja radi na izmenama Zakona o parničnom postupku pri Ministarstvu pravde. Kolektivna tužba je kao institut postojala u našem pravnom sistemu u Zakonu o parničnom postupku do 2013. godine, kada je Ustavni sud proglasio odredbe koje su se odnosile na poseban parnični postupak iniciran kolektivnom tužbom neustavnim“ objašnjava Rakićeva.
Ona kaže da naša zemlja u Zakonu o zaštiti potrošača predviđa zaštitu kolektivnih interesa građana kroz administrativni postupak, te se ovaj vid zaštite ne razlikuje od sistema zemalja u okruženju koje su uvele kolektivnu zaštitu kroz kolektivnu tužbu.
Preuzmite android aplikaciju.
