Evropska komisija objavila je ekonomsku prognozu, prema kojoj će 19 članica evrozone skliznuti u recesiju tokom zime.
Uz poskupljenje energenata, rast troškova života i kamata očekuju dalja poskupljenja i rast nezaposlenosti, dok će trgovina ostati usporena. Mnoga preduzeća već prijavljuju gubitke i smanjuju proizvodnju.
Fabrika pamuka u centralnoj Grčkoj radi od 1970. godine i 80 odsto proizvodnje je izvozila. Porudžbina imaju sve manje. Zbog skupog gasa i struje već su za trećinu smanjili proizvodnju, a razmišljaju i o skraćenju radnog vremena da ne bi otpuštali radnike.
„Veoma je zabrinjavajuće jer ne možete da pravite planove. Nema uslova da smanjite troškove i u stalnom stanju ste nesigurnosti. Najviše strepimo od nestanaka struje i nemogućnosti rada“, kaže izvršni direktor fabrike pamuka „Farsala“ u Grčkoj Apostolos Dontos.
Rat u Ukrajini usijao je cene gasa, struje i sirovina, što je donelo ogromne prihode velikim energetskim kompanijama. Dok se one bogate, privreda koja zavisi od energenata jedva opstaje.
„S jedne strane, imamo velike korporacije koje ostvaruju ogromne prihode samo od valuta, pretvarajući svoju dobit u američkim dolarima, u evre. S druge strane, manje kompanije koje posluju u Evropi, u Nemačkoj, već vide da njihova tržišna baza masovno opada“, kaže šef analize tržišta kapitala Bader banke iz Nemačke Robert Halver.
Kriza gura firme u bankrot
Državne subvencije samo kratkoročno rešavaju probleme, ali energetska kriza sve dublje gura firme u bankrot i građanima ugrožava standard. Evropski parlament od Brisela zahteva brza i konkretna rešenja na nivou Unije.
„Odgovor na to ne može da bude da stavljamo flastere na pokvaren sistem, kao i da pokušavamo da uvezemo gas i fosilna goriva sa drugih mesta. Jedini odgovor je da se izgradi sistem koji je pouzdan, sa jeftinom i održivom energijom“, kaže predstavnica Alijanse Zelenih u Evropskom parlamentu Teri Reintke.
Predsednica Progresivne Alijanse socijalalista i demokrata u Evropskom parlamentu Irače Garsija istče da je za bilo koju od mera potrebno vreme, ali da ga njihova domaćinstva nemaju.
„Potreban nam je odlučan evropski odgovor da se suočimo sa inflacijom i smanjimo troškove, da ne bismo došli u situaciju da naša dommaćinstva ne mogu da upale svetla, greju domove i plate račune“, kaže Garsija.
Stručnjaci upozoravaju i da se najnovije prognoze usporavanja privrednog rasta u Evropskoj uniji mogu se pogoršati već početkom godine, zbog posledica naftnog embarga na rusku naftu koji stupa na snagu 5. decembra.
Rusija insistira na izvozu hrane i đubriva na svetska tržišta
Preuzmite android aplikaciju.
