Rat u Ukrajini ugroziće voćare i autoindustriju, uticaće i na planirani BDP

„Rat u Ukrajini najviše ugrožava proizvođače voća, koji su značajne količine svojih proizvoda izvozili na tržište Ruske Federacije. Oni su uradili određenu preorijentaciju na druga tržišta i pre ove krize, zato što je Rusija još od 2014. značajno povećala svoje kapacitete za poljoprivrednu proizvodnju. Međutim i dalje se značajne količine izvoze na to tržište i postoje trenutno velike zalihe koje treba pod hitno transportovati na rusko tržište ili naći alternativna tržišta“, rekao je Stanić.

Dodao je da su generalno ugroženi svi privrednici koji izvoze u Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu, zbog rata i veoma otežanog transporta roba do Rusije.

Stanić navodi da su takođe ugroženi hemijska i metalska industrija, a u okviru nje proizvođači autodelova koji uvoze sirovine i komponente za svoju proizvodnju iz ovih zemalja.

„Kada pogledate da ovo utiče na globalnu privredu u smislu rasta inflatornih pritisaka, svi su ugroženi, iz prostog razloga što raste inflacija i pada kupovna moć stanovništva, pa se manje troši, a sa druge strane skuplja je proizvodnja“, objasnio je Stanić.

Na pitanje mogu li naši izvoznici da izdrže povećane troškove prevoza i sporiji transport robe, zbog dužih puteva prevoza koji sad idu preko Poljske i baltičkih zemalja, on kaže da to zavisi od toga kolika će tražnja na ruskom tržištu biti za našom robom.

„Ključni problem je depresijacija ruske rublje, jer roba koja se uvozi postaje za ruske potrošače skuplja i samim tim manje privlačna. A što se tiče transporta, on je otežan zato što duže traje i povećani su troškovi, ali je i dalje funkcionalan. Druga stvar je to što se ne zna na koji način će nove sankcije uticati na tranzit kroz zemlje EU koje su na granici sa Rusijom, pre svega mislim na Poljsku i baltičke zemlje“, napomenuo je Stanić.

Napomenuo je da je teško u kratkom roku naći alternativna tržišta za srpsko voće, mada postoji mogućnost da se deo te robe plasira u zemlji, a jedan deo izveze u Egipat.

„Ono što je ključno je da su sada pregovori u okviru PKS-a sa partnerima koji su na egipatskom tržištu i zainteresovani su za jabuke koje se proizvode u Srbiji, a namenjene su ruskom tržištu. Potrebno je potpisati određenje dokumente da bi taj izvoz bio jednostavniji“, najavio je Stanić.

On je rekao kako je moguće da, ukoliko rusko tržište u dužem roku bude nedostupno našim izvoznicima, zbog toga što će ekonomske posledice krize potrajati, određene količine robe namenjene tom tržištu budu preusmerene na neka druga.

Stanić kaže da otežan plasman robe može da ugrozi proizvodnju, jer je to princip spojenih sudova, što će se pre svega odraziti na Evropu.

„Tu se ističe porast cena energenata, veštačkog đubriva koje je značajno za poljoprivrednu proizvodnju, gorivo neophodno za mehanizaciju. A i druge sirovine kao što su metali kojima Rusija snabdeva evropsko tržište dovode do toga da, kada se potroše postojeće zalihe, nove kada se budu nabavljale će biti po višim cenama i to može dovesti do smanjenja proizvodnje u fabrikama. Kada imate inflatorni pritisak, manju tražnju i veće troškove, može da se desi da zbog toga što ulazimo u period stagflacije, niskih stopa rasta, da fabrike smanje proizvodnju ili da je možda obustave na određenim tržištima“, ocenjuje Stanić.

On naglašava da ova kriza za Srbiju nosi potencijalno veće rizike od one pandemijske, jer sada postoje politički pritisci koji mogu ugroziti Srbiju kao poželjnu investicionu destinaciju.

„Srbija je koristila svoje prednosti da bude privlačna za mnoge investitore, jer ima sa mnogim zemljama sporazume o slobodnoj trgovini, pa je privlačna pre svega onima koji dolaze iz Zapadne Evrope, jer njihov je interes da nastave da posluju sa tim tržištima. Mi imamo informacije da određene firme iz tekstilne industrije, hemijske industrije su na neki način smanjile proizvodnju, jer su primarno bile orijentisane na rusko tržište, ali i dalje ne odustaju od njega. I dalje očekuju da će za nekoliko meseci ta kriza da se prebrodi i tržište da nastavi da funkcioniše. Ne baš kao pre toga, ali da će trgovina biti moguća“, rekao je Stanić.

On ocenjuje da će ove godine stopa srpskog BDP-a svakako biti niža od projektovanih 4,5 odsto.

Napominje da će se ekonomske posledice rata osećati u dužem periodu i da bi tako bilo čak i kada bi se sukob završio danas.

Stanić očekuje da će država posegnuti za određenim merama koje treba da obezbede ekonomsku stabilnost kroz pomoć kompanijama koje su vitalno orijentisane na izvoz u Rusiju, a zatim i stanovništvu koje će biti izloženo uticaju inflatornog pritiska, padu kupovne moći i daljem rastu troškova života.