Почетна > Бизнис
Бизнис

Рат у Украјини није једини кривац за рецесију у свету, у којим земљама се очекује највећи пад

Инфлација расте, а прогнозе глобалног привредног раста су суморне. ММФ је за ову годину смањио прогнозе за све три водеће економије света, а за две се сматра да би могле да уђу у рецесију.
Фото: Pixabay

Највећи пад се прогнозира за Сједињене Америчке Државе, на 2,3 одсто. Кина би годину могла да заврши са растом од свега 3,3 одсто. У земљама еврозоне раст БДП-а ове године процењује се на 2,8 одсто, а следеће још ниже – 2,1 одсто. Од земаља Европске уније, најлошије су прогнозе за Немачку, испод европског просека. Само 1,6 одсто.
„Верујем да би Европа, односно еврозона, поготово Немачка упала у практично овај оквир и без конфликта у Украјини, јер једноставно такво је стање у европској економији. Оно траје заиста од готово 2015. рецимо, већ скоро деценију“, сматра Иван Николић са Економског института.

На инфлацију се и даље гледа као на поремећај изазван спољним факторима. Отуда и очекивање да ће у наредном периоду доћи до смиривања ситуације на тржишту примарних производа а самим тим и успоравања раста цена крајем године. Уз предузете мере, претпоставка је да ће инфлација у зони евра ове године у просеку износити 7,7 одсто, а наредне око 4 процента.

„Ако сам ја доносилац економских одлука, ако сам полиси мејкер, из те перспективе, мени је битније да зауставим инфлацију и по цену да се дође до једне благе рецесије не причамо о рецесији, паду БДП-а од 20 посто што би било трагично, него причамо о једној благој рецесији. Из те перспективе, инфлација је много већи ризик у овом тренутку по макроекономију и код нас и у свету“, објашњава професор на ФЕФА Милан Недељковић.

Амерички ФЕД је повећао референтну каматну стопу на највиши ниво од 1994. године, са најавама повећања све до 2024. године. Народна банка Србије процењиваће потребу даљег пооштравања монетарне политике.

„Рекао бих да је добро што наша централна банка, НБС није превише подизала ту каматну стопу и рекао бих опрезно води ту политику. Значи подизања каматних стопа, јер некако већина економиста указује да ова инфлација није превасходно инфлација тражње и да се не треба толико борити каматним стопама ако је то основни инструмент централних банака, већ је узрок на страни понуде“, каже професор на београдској пословној академији Зоран Грубишић.

Повећање камата прати хлађење тржишта и пад тражње. За разлику од еврозоне, где је просек јавног дуга 97 одсто, српски јавни дуг у граници Мастрихта дозвољава Влади да одговори експанзивном фискалном политиком, тј. да повећава јавну потрошњу и смањује порезе. Међутим, уколико се обистине прогнозе о рецесији у Европској унији, која је наш први спољнотрговински партнер, то би дугорочно постао и наш проблем.

Abazović: EPCG će preuzeti Železaru do 26. septembra

Преузмите андроид апликацију.