Moskva i Peking planiraju da do 2024. povećaju obim bilateralne trgovinske razmene na dvesta milijardi dolara.
Razgovore ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu zapadni mediji propratili su vrlo pažljivo u svetlu događaja u i oko Ukrajine, s naglaskom na geopolitičkom značaju vojno-političkog partnerstva između Rusije i Kine.
To partnerstvo, međutim, uključuje i vrlo važan ekonomski element, koji je tim više bitan što Moskvi prete oštre ekonomske sankcije, pri čemu je na nišanu posebno ruski izvoz prirodnog gasa u Evropsku uniju.
U razgovorima dva predsednika 4. februara postignut je dogovor da se konkretizuje ideja o povećanju ekonomske razmene dve zemlje na dvesta milijardi dolara godišnje do 2024, što je kao cilj postavljeno prilikom boravka kineskog predsednika u Rusiji 2019. radi učešća u radu Ekonomskog foruma u Sankt-Peterburgu.
Obim trgovine između Rusije i Kine u 2019. bio je oko 110 milijardi dolara. Nakon blagog pada na oko 108 milijardi u prvoj godini epidemije, u 2021. porastao je značajno, na čak 146 milijardi.
To se u velikoj meri može pripisati naglom skoku potražnje za prirodnim gasom u Kini u toj godini do koje je došlo zbog oporavka privrede nakon zauzdavanja epidemije i zbog nastojanja da se radi smanjivanja emisija štetnih gasova koji doprinose zagrevanju planete smanji oslanjanje na ugalj.
Ruski gas u Kinu teče kroz „Moć Sibira“, gasovod od blizu 4.000 kilometara koji se završava u Vladivostoku i ima krak ka jugu, ka drugoj najvećoj ekonomiji sveta. On je pušten u rad 2019. i ima kapacitet od 61 milijarde kubika gasa godišnje, pri čemu je 38 milijardi projektovano za izvoz u Kinu.
Rusi planiraju i izgradnju blizu 2.600 kilometara dugog gasovoda „Moć Sibira 2“, čiji bi kapacitet trebalo da bude oko 50 milijardi kubika godišnje i bude gotovo isključivo namenjen snabdevanju Kine i Mongolije.
Preuzmite android aplikaciju.
