Ускршње острво представља најизолованију екумену (насељену област) на свету. Налази се у јужном Пацифику и административно припада Чилеу, од којег је удаљено око 3200 km.
Ово тајанствено острво има површину од око 165 km2. Њену површину можемо упоредити са површином Града Суботице, од кога је незнатно већа. По најновијим проценама на острву живи око 8000 домородаца.
Острво је од Европљана први посетио холандски адмирал Јакоб Рогевен. С обзиром да је ступио на тло острво на Ускрс 1722. године, отуда и назив. Најстарији назив острва је „Пито о те нехуна“ што у преводу значи „Пупак земље“. Друго домородачко име за острво је Мата ки те ранги („Очи које гледају небо”).
Један од његових назива је Рапа Нуи који је добио од перуанских конквистадора који су острво поредили са острвом Рапа у Француској Полинезији.
Рогевен је овде затекао примитивно друштво са око 2000 припадника који су се борили међу собом. Због недостатка хране био је раширен и канибализам. Шпанци су колонизовали ово острво 1770-их година али због удаљености, њихова окупација никада није успела.
Чилеанци заузимају острво 1888. године и претварају га у огрони ранч са око 40.000 оваца. Иако је и тада локално становништво живело на нивоу првобитних заједница, друга занимљива појава сведочила је о некада напреднијој цивилизији.
За Ускршње острво карактеристични су „моаи“, масивне камене статуе. Има их 870 разбацаних по острву.
Ове статуе су просечне висине око 6 m и тешке око 12 тона. Истраживања показују да су за израду кипова кориштени дрвени калупи. Стога се претпоставља да је острво било много шумовитије у прошлости. Други разлог дефорестизације острва је хладнији климатски период 1450-1850. године („Мало ледено доба“) који је допринео смањењу удела шума. Старост кипова се процењује између 400 и 1000 година. Све статуе су израђене из црвенкасто-тамносмеђе вулканске земље. Сматра се да су грађене у кратеру Рано Раку вулкана и да су довлачена на садашња одредишта. Неке од статуа имају шешир на глави (пукао).
Услед честих ратова између становника острва, готово све стутуе су биле срушене. Њихов данашњи усправан облик дугују научницима који су и подигли. Сматра се да су кипови подигнути у част преминулих предака и да њихов дух улази у статуе и да ће на тај начин они заувек чувати племе и доносити им добру срећу.
Зато се и статуе зову „моаи“ што на домородачком језику значи „да би они могли постојати“. Tоме сведочи и њихов положај. Окренути су ка унутрашњости од обале како би „чували“ домороце.
Прве две недеље у фебруару су резервисане за Рапа Нуи фестивал. Домороци се тада деле у две групе и играју племенске игре и плесове. Победничка екипа назива се „краљица острва“ и тај назив носи до следећег фестивала. Овај период године је добра прилика да страни туристи посете острво. То могу учинити на два начина. Могу долетети авионом из Чилеа (аеродром у Сантјагу) или са Тахитија.
У првом случају лет траје пет, а у другом седам сати. Осим посећивања стутуа и фестивала, постоји још доста археолошких ископина на острву. Вода око њега је топла и врло провидна (провидност је 50-60 m дубине).
Камене статуе не престају ни данас да фасцинирају научну и ширу јавност. Ерик фон Деникен је 1960-их година повезивао градњу статуа са напредном ванземљаском технологијом. Шта се у међувремену десило са посетиоцима из свемира? Пре ће бити да су градитељи тајанствених „моаиа“ ипак са ове планете.
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде:
Rastislav Stojsavljević: Folklandska ostrva – britanski ponos u južnom Atlantiku
Преузмите андроид апликацију.
