Dolaskom u Novi svet, puritansko stanovništvo odlučilo je da pokida svoje verske veze sa engleskom evangelističkom crkvom. U Masačusetskom zalivu razvila se nova, „čistija“ vera koja je imala za cilj da ponudi svim vernicima „Novi Cion“, „Grad na brdu“, daleko od verskim ratovima razjedinjene Evrope.
Iako puritanci nisu imali blagonakloni stav prema ispovedanju vera koje nisu u skladu sa njihovim poimanjima hrišćanstva, tako su tokom prvih kolonija i naseljavanja optuživani i oni koji su navodno verovali u potpuno suprotne stvari od Hrista.
Događaji poznati u istoriji kao „suđenja vešticama u Sejlemu“ vezani su za period od februara 1692. godine do maja 1693. godine u gradu Sejlemu, u koloniji Masačusets.
Za ovih godinu i po dana optuženo je oko 200 ljudi za praktikovanje crne magije, udruživanjem sa đavolom, napadima na lokalne meštane i sl. Njih 30 je proglašeno krivima, a 19 ih je obešeno (14 žena i 5 muškaraca). Ovo je bio najveći „lov na veštice“ u istoriji kolonijalne Amerike.
Masovna histerija prema ljudima koje su optuživani kao veštice bila je deo sazrevanja nove nacije koja je nikla na atlantskoj obali Severne Amerike.
Evropa je jedan vek ranije imala svoj vrhunac u traženju, suđenjima i ubistvima „veštica“. U periodu 1580 – 1630 godina oko 50.000 ljudi je optuženo da praktikuju crnu magiju, „sklapaju pakt sa đavolom“ i nazivane su „veštice“. Oko 80% optuženih su bile žene preko 40 godina starosti. Dakle, već duboko u humanizmu i renesansi, ostaci srednjovekovnog sveta su u Zapadnoj Evropi još uvek bili vidljivi.
U Sejlemu optuženi za „veštičarstvo“ su često bili adolescenti i deca. Elizabet Habard imala je sedamnaest godina, dok mala Doroti Gud samo pet.
Prvi slučaj optuživanja za „veštičarstvo“ bilo je 1647. godine u Hartfordu, Konektikat kada je optužen Als Jang. Kao što se može videti, „lov na veštice“ u kolonijalnoj Americi imao je svoje osnove od samih početaka naseljavanja.
Grad Sejlem je bio specifičan po sebi. Prvi guverneri i viđeniji ljudi kolonije Masačusets smatrali su ovaj gradić neprijatnim sa „svadljivim“ stanovnicima koji su često gledali „jedni drugima da napakoste“ i slično. U ovom gradiću uspostavljena je prvi put verska puritanska dogma odnosa prema „vešticama“. Propagirano je da su i muškarci i žene isti u očima Boga, ali ne i đavola. Smatralo se da su duše žena slabe i podložne zlim silama.
Optuženi muškarci i žene su terani da priznaju krivicu i time daju moralni primer ostalima. Većina je njih usled mučenja priznala zločine, ali je bila nekolicina koja je odbila. Žil Kori je odbio da prizna krivicu, pre svega iz razloga da mu sud ne bi konfiskovao imovinu i ostavio njegove naslednike bez ičega.
Na njemu je primenjena metoda iznuđivana krivice poznata pod imenom „peine forte et dure“ u kojoj se žrtvi na grudi stavlja veći teret kamenja i ukoliko ne bi priznala, težina tog kamenja bi je na kraju ugušila.
U suđenjima u Sejlemu sud je uvažavao i svedočenja o viđanju duhova i drugih natprirodnih pojava. Čudna ponašanja optuženih ili onih stanovnika na koji su oni imali uticaj, današnja medicina objašnjava epileptičnim napadima, histerijom prouzrokovano napadima urođenika, egzorcizmom uzrokovanim konzumiranjem pirinčanog hleba koji je u sebi imao bakteriju Claviceps purpurea od koje se pravi i droga LSD, kao i „paralizom sna“.
Na godišnjicu od 300 godina od ovih događaja, 1992. godine je u Masačusetsu održana serija manifestacija. Godine 2001. zakonodavno telo Masačusetsa donelo je akt kojim oslobađa sve koji su osuđeni i imenuje svakog od nevinih. Suđenja su prisutna u američkoj kulturi i istražena u brojnim umetničkim, književnim i filmskim delima.
Autor: dr Rastislav Stojsavljević
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst dr Rastislava Stojsavljevića možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
