Pustinja Atakama predstavlja jednu od najsušnijih mesta na svetu. Nepregledni kilometri slanog zemljišta, peska i okamenjene lave nalaze se na severu države Čile.
Ova pustinja svoju sušnost duguje geografskom položaju. Budući da se nalazi između dva planinska venca, Anda i Čileanskih primorskih planina, vlažne vazdušne mase na ovoj prostor ne dopiru ni sa istoka ni sa zapada.
Ukoliko imamo u vidu da je pacifička obala Južne Amerike svakako sušna zbog proticanja hladne Humboltove morske struje, to daje dodatan razlog zašto kiša zaobilazi ovu regiju. Površina ove pustinje je oko 105.000 km2. Iako joj širina na više mesta jedva prelazi 100 km, dužina ove joj je preko 1000 km. Prosečna nadmorska visina iznosi oko 800 m.
Atakama prima prosečno oko 15 mm padavina godišnje. Primera radi, u Novom Sadu ova količina iznosi oko 600 mm.
To će reći da u Novom Sadu za godinu dana padne kiše kao u Atakami za 40 godina! Međutim, u nekim delovima količina padavina iznosi svega 1-3 mm (grad Antofagasta) za godinu dana. Jače kiše u nekim delovima pustinje su padale 2012. i 2015. godine. Postoje periodi od više decenija kada nije palo ni kap kiše. Istraživanja su pokazala da je period 1570 – 1970. godine u pustinji bio bez značajnijih padavina.
U nekim delovima pustinje se eksploatišu bakar i čilska šalitra, kao i ptičiji izmet guano. Iz tog razloga je Čile vodio rat u periodu 1879-1884. godine protiv saveza Bolivije – Peru za ovu regiju („Rat za šalitru“). Posle pobede, Čile je zauzeo celu pustinju. Bolivija je tada izgubila izlaz na more. Kroz čitavu pustinju prolazi Pan-američki autoput. Na oko 2000 m nadmorske visine nalazi se naselje San Pedro de Atakama, prvi put podignuto 1577. godine.
S obzirom na sušnost, od presudnog je značaja vlažna magla kamančaka (špan. camanchaca) koja struji u prizemnim delovima pustinje.
Usled bezvodnog terena, ovaj prostor se koristi za simulacije svemirskih ekspedicija, u prvom redu sletanja na Mars. Tokom 2003. godine pokrenuta su dva testa slična ekspedicijama Viking 1 i 2 sletanja na „crvenu planetu“. Tom prilikom sonde nisu pronašle čak ni mikrobe na terenu Jungaj (Yungay) u ovoj pustinji.
Dnevna temperaturna amplituda je vrlo visoka. Tokom dana se temperature penju do 40oS, dok se noću one suštaju i na 5oS. U ovoj pustinji je pronađena najstarija mumija, čak 7200 godina pre nove ere. I danas je pustinja dom urođeničkom plemenu Diaguita. Pustinja Atakama spada u tri najposećenije destinacije u Čileu, uz Uksršnje ostrvo i Čileansku jezersku regiju.
S obzirom da pustinja Atakama ima preko 300 sunčanih dana i vedrih noći tokom godine, idealna je za astronomska posmatranja.
Svetlosno zagađenje je ovde na minimumu, pa je u anekumenskom (nenaseljenom) delu pustinje Evropska svemirska asocijacija podigla tri opservatorije sa više teleskopa. Opservatorije su La Silja, Paranal i Ljano de Čahnantor. Trenutno se gradi i četvrta u oblasti Sero Armazones. Ove opservatorije su jednom nedeljeno otvorene za turiste.
Jedan od osnovnih problema Atakame je njena udaljenost od glavnih ishodišnih turističkih regija SAD i Evrope. Stoga se malo turista iz ovih krajeva odlučuje da poseti pustinju i uživa pod zvezdanim svodom. Pa, možda je i bolje tako! Sa malim prisustvom ljudi, ova pustinja će očuvati svoju unikatnost. Ako ikada otkrijemo život van naše planete, ovo će biti jedno od prvih mesta koje će to saznati. To the Stars!
Autor: dr Rastislav Stojsavljević
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst dr Rastislava Stojsavljevića možete pročitati ovde:
Rastislav Stojsavljević: Uskršnje ostrvo – skrivena tajna Moaija
Preuzmite android aplikaciju.
