У другом кварталу ове године забележен је пораст тражње станова, али и њихових цена како у новоградњи, тако и у старим зградама, а задржао се и тренд куповине викендица око Београда и Новог Сада, који је почео прошле године током пандемије вируса корона.
То је за Танјуг изјавила начелница Одељења за процену и вођење вредности непокретности РГЗ-а Драгана Милићевић Секулић и додала да је у Београду просечна цена станова у новоградњи порасла за 14 одсто, а у староградњи за 10 одсто у односу на други квартал претходне године.
Како квартални извештај даје приказ о стању на тржишту непокретности и у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, Секулић је навела да је просечна цена станова у новоградњи у Новом Саду порасла за 13 одсто, у Нишу за 6 одсто, а у Крагујевцу за 8 одсто у односу на други квартал 2020.
Када је реч о староградњи, у Новом Саду забележен је пораст просечне цене од 10 одсто, у Нишу за девет одсто, а у Крагујевцу за седам одсто, навела је Секулић.
На нивоу београдских општина, највећи раст просечне цене станова у новоградњи забележен је на Палилули од 31 одсто, затим на Вождовцу за 25 одсто, док је Чукарица имала смењење просечне цене станова у новоградњи за четири одсто.
Код просечне цене станова у староградњи највећи прораст забележен је на Врачару и износи 16 одсто, а затим у Чукарици и Земуну по 12 одсто и Старој Раковици 11 одсто.
„Најјефтинији станови у староградњи и новоградњи су на територији општине Стара Раковица и коштали су просечно 1 138 евра по метру квадратном у старограњи и 1 369 евра по метру квадратном за цену нових станова“, рекла је Секулић.
Истиче да је у Београду 39 одсто прометованих станова у другом кварталу ове године плаћено кредитним средствима.
Подсећа да се ситуација променила већ од друге половине маја и да је до краја 2020. забележен већи број закључених уговора него раније.
Када је реч о викендицама, Секулић каже да је прошле године промет викендица био знатно виши током другог квартала, а и ове године у односу тај број забележено је повећање од осам одсто.