Број корисника који имају уговорену услугу електронског банкарства у Србији је на крају трећег овогодишњег квартала у односу на исти лањски период порастао за 11,69 одсто, пошто је ову услугу на крају поменутог лањског периода користило 3.040.674 корисника, а на крају овогодишњег периода 3.396.064, саопштила је данас Народна банка Србије (НБС).
Раст броја корисника који су уговорили услугу мобилног банкарства још је већи, порастао је са 2.036.765 корисника на крају трећег тромесечја 2020. на 2.692.552 корисника на крају трећег тромесечја ове године, што је повећање од 32,2 одсто.
Осим броја корисника, порастао је и број трансакција које путем електронског и мобилног банкарства обављају физичка и правна лица, што се посебно односи на мобилно банкарство где је број трансакција порастао за 30,45 у односу на лањско треће тромесечје.
Када је реч о електронском банкарству, број трансакција у трећем овогодишњем кварталу је порастао за 2,82 одсто у односу на трећи квартал 2020.
У извештају НБС се наводи да је на крају трећег тромесечја ове године било 10,2 милиона платних картица, што је за 9,7 одсто више него у истом лањском периоду и за 2,83 одсто више него на крају другог тромесечја ове године.
Наши грађани су у трговинама у Србији у трећем кварталу обавили више од 92 милиона плаћања платним картицама, што је раст од 12,52 одсто у односу на исто лањско тромесечје.
Банке су повећале број банкомата па их је на крају трећег тромесечја било 3.149, 27 више него крајем јуна 2021.
Из НБС наводе да захваљујући и бројним мерама које је претходних година предузела Народна банка, плаћања картицама постају све исплативија трговцима у нашој земљи, а превасходно када је реч о плаћањима националном платном картицом DinaCard.
На то указује податак да су у периоду 2016.-2020. године укупне накнаде које су банке у Србији платиле иностраним картичним системима биле за више од 30 пута веће него трошкови према домаћем картичном систему, при чему треба имати у виду да се сви наведени трошкови по правилу прелију на накнаде које банкама плаћају грађани и привреда.
Трошковну ефикасност DinaCard , наводе из централне банке, потврђује податак да, остварујући учешће од 25 одсто укупног картичног промета, DinaCard то чини са свега три одсто удела у укупним трошковима које банке плаћају према свим картичним системима на тржишту.
Порастао је и број виртуелних продајних места, којих је крајем септембра ове године било 2.970, што је за 478 више него три месеца раније а чак за 80,66 одсто више него на крају трећег тромесечја 2020.
Број динарских трансакција којима су грађани обављали куповину преко интернет сајтова био је већи од пет милиона, што је за 32,61 одсто више него у трећем тромесечју 2020. године.
Њихова вредност је износила 12,84 милијарде динара што је за 52 одсто више него у лањском трећем кварталу.
Расту употребе безготовинских плаћања у земљи допринео је раст корисћења инстант плаћања, наводе из НБС уз оцену да је поверење корисника у ИПС НБС систем на високом нивоу, показује просечан дневни број плаћања у трећем тромесечју ове године који износи 118.317.
Раст броја трансакција у односу на треће тромесечје 2020. износи 63,77 одсто а дневни рекорд је оборен 20. септембра, када су обављена 221.442 плаћања.
У Народној банци очекују да ће даљем порасту коришћења инстант плаћања допринети и новоуведена услуга Пренеси.
Реч је о услузи која корисницима омогућава пренос новца познавањем само броја мобилног телефона примаоца регистрованог за услугу, без уписивања или памћења броја рачуна примаоца.
Регистрацију броја мобилног телефона за услугу Пренеси и коришћење овог сервиса за пренос новца банке ће омогућити корисницима путем постојећих апликација мобилног банкарства.
Преузмите андроид апликацију.
