Rakija svoj put do potrošača masovno pronalazi preko interneta. Onlajn kupovina postala nam je navika, tako da sada i omiljenu žestoku kapljicu kupujemo elektronskim putem.
Ono što je problem, a na šta upozoravaju iz Saveza proizvođača rakije jeste da se većina rakije u oglasima na internet platformama prodaje na crno.
„Jedan od veoma čestih oglasa na portalima je domaća srpska rakija. Iako mnogi rakijaši smatraju da je dovoljno imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo, time, ipak, ne ispunjavaju uslove za plasiranje ovog pića. Takvih je oglasa sve više i tome mora doći kraj, pre svega zbog bezbednosti kupaca, a onda i zaštite proizvođača. Gazdinstvo tako može napraviti odličnu rakiju, ali je prodaje u balonima, ne plaća porez i cena tako bude oko 500, 600 dinara po litru, dok neko ko plaća porez mora više i da uloži i naplati 1000, 1200 dinara“ rekao je Goran Radosavljević, zakonski zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije.
Kako kaže Radosavljević „postoji razumevanje i gledanje kroz prste za pojedince koji prodaju pomalo na pijacama ili na kapiji okače tablu kako imaju rakije. No, situacija na internetu toliko je izmakla kontroli da na društvenim mrežama postoje čitave grupe koje se samo time bave, dok oglase kojih je na stotine niko ne kontroliše.“
Osim suzbijanja crnog tržišta, cilj je dostići visok kvalitet i podići brend srpske rakije lestvicu više, zbog čega je osnovana i nova radna grupa.
Nju čine proizvođači rakije, predstavnici resornih ministarstava, turističkih organizacija, inspekcija i policije. Imamo proizvod izuzetnog kvaliteta, što pokazuje i izvoz rakije koji je u poslednjih pet godina porastao za 42 odsto, kako otkrivaju podaci Privredne komore Srbije.
U top pet zemalja u koje izvozimo voćnu rakiju nalaze se Amerika i Nemačka. Dok od 10. jula rakiju bez carina možemo izvoziti u Rusiju, odnosno Evroazijsku ekonomsku uniju, tržište koje broji 183 miliona ljudi.
Prvi put rakija se pominje u srednjovekovnoj Srbiji pošto su vladari iz doba Nemanjića na svojim dvorovima imali strane lekare koji su se bavili destilacijom i time proizvodili nešto što podseća na današnju lozovaču, komovicu i travarice. One su korišćene samo u svrhe lečenja, a o počecima upotrebe žestokih pića u Srbiji uglavnom se priča sredinom 15. veka. Reč rakija pojavila se u 16. veku i potiče od turske reči raki, a prvi pisani trag u kome se javlja reč rakija potiče iz 1612. godine.
