На гасоводу Северни ток 1 којим се руски гас транспортује до Немачке од сутра до 2. септембра изводиће се радови на одржавању.
Забринутост у Европи изазива могућност да се тај прекид снабдевања гасом продужи, преноси Ројтерс.
Наводи и да је Русија већ смањила проток кроз гасовод на 40 одсто капацитета у јуну и на 20 одсто у јулу.
Такође је прекинуто снабдевање руским гасом неколико европских земаља, као што су Бугарска, Данска, Финска, Холандија и Пољска и смањен проток преко других гасовода откако је Москва покренула „специјалну војну операцију у Украјини“.
Русија иначе снабдева око 40 одсто европског природног гаса, углавном гасоводом, а испоруке прошле године биле су око 155 милијарди кубних метара.
Преко Украјине гас иде углавном у Аустрију, Италију, Словачку и друге истоцноевропске земље.
Украјина је затворила транзитни гасовод Сохрановка који пролази кроз територију коју је, наводи Ројтерс, окупирала Русија на истоку земље.
Европске земље траже алтернативно снабдевање, укљуцујући неке које је прекинула Русија након што је одбила захтев који плаћају у рубљама.
Другима укључујући Немачку потребан је и даље руски гас и покушавају да допуне складиште гаса пре зиме.
Алтернативни путеви ка Европи који не иду преко Украјине укључују гасовод Јамал-Европа, који прелази Белорусију и Пољску до Немачке.
Гасовод Јамал-Европа има капацитет од 33 милијарде кубних метара, око шестине руског гаса који се извози у Европу.
Неке земље имају алтернативне опције снабдевања, а европска гасна мрежа је повезана тако да се снабдевање може делити, иако је светско тржиште гаса било тесно и пре украјинске кризе.
Немачка, највећи европски потрошач руског гаса, која је због рата у Украјини обуставила сертификацију новог гасовода Северни ток 2 из Русије, могла би да увози гасоводима из Британије, Данске, Норвешке и Холандије.
Норвешка, други највећи снабдевач гасом у Европи иза Русије, повећава производњу како би помогла Европској унији да постигне свој циљ да оконча ослањање на руска фосилна горива до 2027.
Британска компанија Центрика потписала је уговор са норвешком компанијом Екуинор о додатном снабдевању за наредне три зиме. Британија се не ослања на руски гас и такође може да извози у Европу путем гасовода.
Како наводи Ројтерс, јужна Европа може да прима азербејџански гас преко Трансјадранског гасовода до Италије и Трансанадолског гасовода за природни гас (ТАНАП) кроз Турску.
Сједињене Државе су саопштиле да могу да испоруче 15 милијарди кубних метара течног природног гаса (ЛНГ) Европској унији ове године.
Али, америчке фабрике ЛНГ-а производе пуним капацитетом, али ће га експлозија на главном терминалу за извоз ЛНГ-а у Тексасу задржати до краја новембра.
Европски ЛНГ терминали такоде имају ограничен капацитет за екстраувоз, иако неке земље кажу да траже начине да прошире увоз и складиштење.
Немачка је међу онима који желе да граде нове ЛНГ терминале. Планира да изгради два за само две године.
Пољска, која се ослања на Русију за око 50 одсто своје потрошње гаса или око 10 милијарди кубних метара, рекла је да може да набавља гас преко две везе са Немачком.
Нови цевовод који омогућава проток до 10 милијарди кубних метара гаса годишње измеду Пољске и Норвешке биће отворен у октобру.
Нова гасна веза између Пољске и Словачке такође је пуштена у рад прошле недеље.
Шпанија жели да оживи пројекат изградње треће гасне везе кроз планине Пиринеје, али Француска је рекла да би нови ЛНГ терминали, који се могу натерати да плутају, били бржа и јефтинија опција од новог гасовода.
Министри енергетике у ЕУ су се сложили да све земље ЕУ треба добровољно да смање употребу гаса за 15 одсто од августа до марта, у поредењу са њиховом просецном годишњом потрошњом током 2017-2021. и увеле циљеве за допуњавање складишта гаса за целу ЕУ.
Преузмите андроид апликацију.
