Šta nam na svetskom političkom tržištu nude kao modele za rešavanje problema depopulacije? Da li nas novac, migracije ili vrednosni obrasci mogu spasiti? Ko će više ponuditi i biti zanimljiviji na svetskom tržištu, pojedinac ili porodica?
Oni koji budu imali oduševljenje života u zajednici biće na putu rešavanja problema depopulacije.
Demografski sunovrat svih država na svetu je neminovan. On se ne može sprečiti preko noći niti demografske mere mogu uticati na značajno povećanje nataliteta u narednih pet godina.
Na prvom mestu je naravno novac kroz razne stimulativne mere, od podrške rađanju, izdvajanja za drugo, treće i naredno dete, pomoć socijalno ugroženim, olakšice za višedetne porodice, kupovinu bebi opreme, subvencije za kupovinu stambenog prostora, poreske olakšice….
Ovo su i više nego potrebne mere koje definitivno utiču da se mladi odluče da stvaraju potomstvo, ali ne i presudne. Da je ovo mera koja donosi rezultat, onda bi bogate zemlje poput Švajcarske, Švedske, Nemačke, Italije beležile ozbiljan skok nataliteta. Međutim, sve je suprotno, njihova stopa nataliteta je poražavajuća.
Na drugom mestu imamo migracije stanovništva, koje su poslednjih godina izazvale ozbiljne demografske promene među mnogim narodima, kako zbog odliva stanovništva, tako i zbog priliva novog. Na taj način se menjala struktura stanovništa, što je izazvalo ozbiljne političke potrese u tim zemljama, sa dosta turbulentnom pre svega naacionalnom, a zatim i ekonomskom perspektivom.
I kao treće, imamo vrednosni sistem. Njega možemo gledati i kroz kult porodice koji se kod nas u Srbiji i uopšte u pravoslavlju u velikoj meri izgubio. Zašto islamske zemlje imaju povećanu stopu fertiliteta? Pa zbog kulta porodice, koji je ostao kao nejznačajniji vrednosni sistem. Novac, egoistični pristup životu, otuđenje od zajednice, odvajanje od Crkve i na kraju duhovni i moralni sunovrat doveli su do velike stope mortaliteta. Vrednosni obrazac vraća se onog trenutka kada čitav sistem radi u interesu porodice. Dakle, na prvom mestu mora biti vrednosni sistem, pa novčane stimulacije i na kraju ostanak mladih i povratak onih koji su otišli, u svoju zemlju, jesu dugoročno rešenje.
Ali ko to može da primeni u globalnim tendencijama urušavanja porodice?
Samo oni koji budu imali oduševljenje života u zajednici.
Države koje budu promenile vrednosne obrazce tako da porodica postane bitna i u centru društveno-političkih dešavanja, mogu da očekuju opstanak svog naroda i nacije.
I na kraju sa velikim optimizmom verujem u ovu promenu i obnovu u Srbiji, posebno zbog duboke povezanosti države i Crkve, koja je najdublja u novijoj našoj istoriji, a što je prvi preduslov za duhovnu obnovu našeg naroda. Uloga države jeste da obezbedi i osmisli mere koje će pomoći porodicama da žive sigurnije i kvalitetnije, da građani veruju institucijama, a uloga Crkve da sačuva instituciju porodice od dekadencije i sunovrata.
Država Srbija i Predsednik Republike Srbije u ovom trenutku preduzimaju ozbiljne političke poteze usklađene sa misijom Crkve na čelu sa novim Patrijarhom, kako bi dugoročni rezultat bio zaustavljanje odumiranja stanovništva, sprečavanje odlaska mladih iz zemlje i povratak naših porodica iz rasejanja u otadžbinu.
Međutim, ako mi sami ne shvatimo da je besmisleno živeti samo za sebe, da moramo biti deo zajednice koja će učestvovati u obnovi nacije, svi potezi države i Crkve ostaće uzalud, jer neće imati ko da čuje. Potez je sada na nama.
Autor: Radoš Pejović
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Radoša Pejovića možete pročitati ovde:
Radoš Pejović: Katalin Novak dobar kandidat za predsednika Mađarske
Preuzmite android aplikaciju.
