Mlada otpravnica vozova u Jagodini Radmila Petković je peta generacija zaposlenih na železnici u svojoj porodici.
Kažu da kada se jednom oseti duh rada na železnici, on se brzo i lako prenosi i na bližnje, u porodici – sa generacije na generaciju. Privrženost železnici, odgovornost i požrtvovanost, znanje i stručnost, posvećenost i velika ljubav prema prugama i vozovima, uz sve uvažavanje skromne železničke plate, postaju često porodična i životna vrednost koju svi u porodici poštuju.
Radmila Petković iz Ćuprije, dvadesettrogodišnja otpravnica vozova u stanici Jagodina, već je peta generacija železničara, po majčinoj liniji. Sa ponosom, već dve i po godine nosi crvenu kapu, svesna velike odgovornosti i ozbiljnosti ovog posla.
„Još u osnovnoj školi sam se opredelila za železnicu, nijednog trenutka nisam imala dilemu u izboru zanimanja. Kada sam konkurisala za srednju školu, moja prva želja na listi za upis bila je otpravnik vozova“ kaže Radmila.
Prema njenim rečima nije neobično da se zavoli železnica kada se odrasta u porodici železničara.
„Imala sam prilike da kod majke odlazim na posao, u školu sam iz Ćuprije putovala vozom, još od malih nogu sam sa roditeljima išla na letovanja – vozom. Oduvek sam bila fascinirana elegancijom železničke uniforme, želela sam da je i ja jednog dana obučem“ priznaje Radmila.
„Posao mi je zanimljiv, nije težak jer ga volim. Dopada mi se da radim u kancelariji i na otvorenom. Uvek je prisutna odgovornost, tačnost i disciplina. Osim toga, otpravnici vozova moraju biti potpuno zdravi, sa prvom zdravstvenom grupom. U svakom trenutku imamo uvid u saobraćaj vozova kako u stanici, tako i van nje. Bezbednost svih učesnika u saobraćaju u stanici je na prvom mestu“ priča Petkovićeva.
„Na poslu nekada bude i naporno, kao na primer, prošlog leta kada je temperatura dostizala 40 stepeni, a uređaj za regulisanje saobraćaja nam je bio u kvaru. Da ne bi došlo do zastoja okretala sam pomoću alata skretnice nekoliko sati“ seća se otpravnica vozova u Jagodini.
Dodaje da kao najlepši dan na poslu, do sada, pamti kada je nakon završene autorizacije, prvi put, u uniformi, samostalno stupila u službu.
Radmila uverava da bi, ako bi trebalo da ponovo bira zanimanje opet izabrala isto i da bi ga i drugim mladim ljudima preporučila. Prema njenim rečima posao omogućava pristojnu egzistenciju i pozitivno utiče na stvaranje dobrih navika kao što su tačnost, urednost i solidarnost sa kolegama. Mladi otpravnici imaju mogućnosti za stručno usavršavanje, putovanja i nova poznanstva. Radmila bi volela da, jednog dana, kada bude imala svoju decu, i oni pođu njenim putem i na taj način nastave porodičnu tradiciju.
Njena majka Suzana Petković, zamenik poslovođe nabavno-stovarišne službe „Infrastrukture železnice Srbije” u Jagodini, već 26 godina radi na železnici i priznaje da je zadovoljna što je Radmila nastavila tradiciju.
„U mojoj porodici svi su oduvek mnogo voleli železnicu. S kolena na koleno prenosili smo tu ljubav. Moj pradeda, Radmilin čukundeda, Milun Đurić bio je čuvar pruge, moj deda Miodrag Đurić radio je kao desetar i poslovođa pružnih radova, a moj otac Radovan Stevanović bio je prva generacija (1966/1967) školovanih poslovođa pružnih radova. Moj brat Goran Stevanović zaposlen je kao skretničar u stanici Jagodina“ navela je Suzana Petković.
Naglasila je da je posao na železnici odgovoran, ali siguran i da bi preporučila i drugim roditeljima da svoju decu usmere na rad na železnici gde ima mnogo interesantnih zanimanja uz mogućnost stručnog usavršavanja.
Preuzmite android aplikaciju.
