Сива економија у Србији је у паду, речено је данас на представљању три студије посвећене тој теми у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД).
Како је наведено, обим пословања мимо прописа у легалној, регистрованој привреди, у протеклих пет година смањен је са 14,9 на 11,7 одсто БДП-а.
Реч је, истакнуто је, о суми од чак 6,5 милијарди евра, колико предузећа годишње обрну захваљујући непријављивању запослених, исплати дела плата на руке и скривању профита, због чега су додатне мере, пре свега усвајање новог Програма за сузбијање сиве економије, неопходне у решавању једног од највећих економских изазова.
„Процене су да је свако четврто предузеће укључено у сиву економију, док је пре пет година то било свако треће”, рекла је професорка Економског факултета у Београду Горана Крстић, један од аутора студије „Сива економија у Србији 2022”.
Према њеним речима, ангажовање радника на црно и исплата дела плате на руке и даље су кључни елементи сиве економије и од 100 динара које фирме зараде у сивој зони, 64 стекну на овај начин, а 36 динара од непријављивања профита.
Делатност која је „најпорознија” на појаву сиве економије је грађевинарство, где је свако пето предузеће у сивој зони (као и у прерађивачкој индустрији), а чак 13 одсто радника је неформално ангажовано (на другом месту је пољопривреда).
У целокупној легалној привреди удео запослених на црно опао је са 11 на 8,5% у протеклих пет година и број неформално ангажованих радника смањен је за 200.000 што је још једна потврда пада сиве зоне.
Већу склоност ка активностима сиве економије имају предузећа и предузетници који су покренули бизнис пре највише три године, предузећа са повезаним лицима и фирме без запослених.
Boing otpušta 2.000 radnika iz sektora finansija i ljudskih resursa
Преузмите андроид апликацију.
