Neizvesnost ili nemogućnost ostvarivanja trudnoće predstavlja kriznu situaciju, saznanje zbog kojeg parovi osećaju bespomoćnost i gubitak kontrole.
Svi mi uglavnom verujemo da do začeća može da dođe kada želimo. Zbog toga su ponavljani neuspešni pokušaji začeća povezani sa širokim spektrom emocionalnih reakcija koje doživljavaju parovi suočavajući s problemom neplodnosti.
Sterilitet (neplodnost) definiše se kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon najmanje godinu dana redovnih, nezaštićenih seksualnih odnosa.
Uglavnom se dijagnostikuje posle 12 meseci neuspešnog pokušaja začeća, ako je žena mlađa od 34 godine, ili nakon šest meseci, ukoliko je žena starija od 35 godina ili ima istoriju ponavljanih pobačaja.
Tiha i bolna borba
Neplodnost je tiha borba. Kako vreme prolazi postaje sve tiša, a sve bolnija. Prema različitim istraživanjima, parovi koji se trude da ostvare trudnoću saopštavaju da najviše osećaju anksioznost, depresiju, izolaciju i gubitak kontrole. Žene ne dele ili gube želju da dele svoju priču s porodicom i prijateljima, povećavajući na taj način svoju psihološku ranjivost. Nemogućnost prirodne reprodukcije može prouzrokovati osećaj srama, krivice i niskog samopoštovanja kod oba partnera. Ova negativna osećanja mogu, sa svoje strane, dovesti do različitog stepena depresije, anksioznosti, bezvoljnosti i lošeg kvaliteta života.
Neizvesnost ili nemogućnost ostvarivanja trudnoće predstavlja kriznu situaciju, nešto na šta nismo spremni, saznanje pred kojim osetimo bespomoćnost i gubitak kontrole.
Uobičajena metafora koja se koristi da se opiše borba za potomstvo prilikom suočavanja s problemom neplodnosti jeste „emocionalni rolerkoster”. Svi znamo kako izgleda rolerkoster, to je ona konstrukcija u obliku voza koja ide po šinama velikom brzinom. Sadrži nagle skokove, padove i okrete i na taj način dolazi do podizanja adrenalina.
Upravo to se događa i s našim emocijama sve vreme, počev od trenutka kada saznamo da do začeća teško da će doći na prirodan način pa sve vreme tokom procesa lečenja neplodnosti. Svakog meseca javlja se nada, raste uzbuđenje, vera da je baš tada došlo do začeća i onda počne ciklus. Onda dolazi do naglog pada uzbuđenja, pozitivnih emocija i nada. To je upravo „emocionalni rolerkoster”, odnosno obrazac povišenih očekivanja i nada tokom perioda potencijalnih plodnih dana ili tretmana koje prati razočaranje kada ne dođe do trudnoće. Metafora ističe i osećaj nemogućnosti kontrole, odnosno nemogućnosti da se „siđe s rolerkostera dok je u pokretu ili da se promeni brzina”.
Emocionalni distres (psihološka patnja i potresenost) kod neplodnosti je širok izraz i labavo označava anksioznost, depresiju, tugu, krizu, iscrpljujuću psihološku dobrobit i sve oblike afektivnih i međuljudskih poremećaja s kojima se suočavaju osobe s problemom neplodnosti.
Distres je obično povezan s stanjem nemanja dece, jer je to događaj koji nije dobrodošao. Razvojna kriza povezana s činjenicom o odsustvu svog potomstva predstavlja pretnju čovekovom osećaju sebe na svim nivoima (individualnom, porodičnom i socijalnom). Distres može započeti pre ili tokom lečenja, jer osoba doživljava gubitak kontrole nad postizanjem roditeljstva, anksioznost ili potištenost nakon dijagnoze, lečenja, njegovih komplikacija, posebno zbog ograničenosti stope uspeha.
Trauma neplodnosti jedno je od najstresnijih iskustava kroz koje osoba može da prolazi. Osećaj gubitka javlja se zbog odsustva nečeg što nikad nije bilo.
U mnogim kulturama sterilitet je prepoznat kao kriza koja ima potencijal da ugrozi stabilnost pojedinca, odnosa, porodice i zajednice. Neizvesnost i/ili nemogućnost da se postane roditelj, uprkos snažnoj želji i trudu, predstavlja iskustvo dubokog bola i patnje i za žene i za muškarce. Svako se u prvom momentu suoči s dijagnozom onako kako najbolje zna. Niko nije mogao da nas pripremi na problem i zbog toga je veoma važno da znamo da su svi doživljaji, emocije, reakcije koje iskusimo tokom suočavanja s problemom neplodnosti normalne ljudske reakcije na nenormalne okolnosti.
Nije samo medicinski problem
S druge strane, veoma je važno da nakon početne faze šoka i neverice shvatimo da je problem steriliteta i psihološki problem i da očuvanje zdravlja podrazumeva očuvanje i fizičkog i mentalnog zdravlja.
Trenutno u našoj zemlji svega je nekoliko klinika na kojima se obavljaju tretmani lečenja neplodnosti, a koje imaju u svom timu specijaliste i psihologe. Ta činjenica je poražavajuća i ona nam govori da se kod nas i dalje problem steriliteta posmatra isključivo kao medicinski problem. U tom smislu, ni pacijenti uglavnom nisu edukovani o psihološkim aspektima neplodnosti i lečenja neplodnosti, niti im je ponuđena psihološka pomoć/podrška.
U nekoj bliskoj budućnosti ovaj trend bi trebalo da se promeni, kako bi parovi koji se bore za potomstvo mogli na odgovarajući način da se pripreme za sve ono što im predstoji na njihovom putu do roditeljstva tokom procesa lečenja neplodnosti.
Pitajte ga u kom mesecu je rođen i otkrićete kakav je ljubavnik
Preuzmite android aplikaciju.
