Пољопривредници су се обрадовали снежним падавинама, али је радост била кратког даха јер су јужнобанатска поља опет гола.
Било би добро за изниклу пшеницу, каже Дорел Маргу, да је мање ове температурне клацкалице која не дозвољава белом покривачу да заштити пшеницу од ниских температура и јутарње голомразице.
Он обрађује педесетак хектара, што своје, што земље из закупа у атару Алибунара, у селу Локве, од чега је око половине под пшеницом. Каже снега треба више и да се задржи на њивама, што због јачих мразева, што због залиха неопходне влаге у земљишту.
„Пшеница се у претходном периоду, због више топлог него хладног времена добро избокорила, али не би ваљало да настави са растом, боље би било да мирује. Снег као топлотни изолатор таман је ушушкао усеве, али све је то кратко трајало. Ми смо га овде имали у два наврата неколико дана, а и тада је био мање од десетак центиметара, колико би требало да буде. Овако, прибојавамо се да би могло доћи до оштећења надземне лисне масе. То је неко искуство из ранијих година мада нам зиме нису ни близу оним ранијим. С друге стране, добро је што је бар температура у минусу стегла пластице бразди, јер ће се тако на пролеће земљиште за друге културе лакше припремити за сетву”, каже за Маргу, који се док је снег још био на њивама спремао да искористи временске прилике и прихрани пшеницу.
То су и препоруке струке које је добио, да снежне падавине и слабије мразеве треба искористити и обавити прво прихрањивање биљака, уколико остали временски услови то дозволе.
Усеве би, додаје, у први мах прихранио с најмање 50 килограма азотног минералног ђубрива по хектару, а касније им додао још 30–40 килограма, у зависности од стручне процене.
Godišnja stopa inflacije u Turskoj u januaru 65 odsto, najviša za 14 meseci
Преузмите андроид апликацију.
