Моравски коридор, први дигитални аутопут у Србији ће повезивати пола милиона становника и сва већа насељена места на том подручју: Ћићевац, Сталаћ, Крушевац, Трстеник, Врњачку бању, Краљево, Чачак.
Коридор ће бити директна веза између Коридора 10 и 11, односно биће боља интерна повезаност западних и југозападних са јужним и југоисточним деловима Србије и даље са Бугарском, Грчком и Турском.
Дужина будућег Моравског коридора биће 112,37 километара, а биће и уређен ток Западне Мораве.
Радове изводи турско-амерички конзорцијум Бехтел Енка, а вредност радова је 745 милиона евра.
Моравски коридор ће дуж аутопута имати телекомуникационе уређаје преко којих ће возачи добијати информације значајне за безбедност на путу. Дуж пута планирано је да путници на располагању имају и бесплатни интернет.
На лед екранима или дигиталним радио уређајима у колима, возачи ће тачно знати, између осталог, да ли има временских неприлика, застоја, пешака, бачених предмета на путу, саобраћајних незгода и слично. Сви дигитални уређаји биће међусобно повезани, портали, ВМС знакови, метеоролошке станице, камере за надзор, бројачи саобраћаја, наплатне рампе.
Саобраћајница је пројектована за брзине до 130 километара на сат и биће први домаћи дигитални аутопут. Такође, Моравски коридор биће и најшири аутопут у Србији.
Када буде завршен спајаће аутопут Београд-Ниш са аутопутом “Милош Велики” и повезаће већи број локалних самоуправа у централној Србији, а од њега се очекује да допринесе новим инвестицијама, запошљавању и знатном повећању стандарда живота становника овог дела Србије.
Градња Моравског коридора, тзв. аутопута на “три Мораве”, почела је крајем 2019. године.
Предложени пројекат аутопута Моравски коридор, у дужини од око 112.4 км, који повезује Појате са Прељином близу Чачка, пролази кроз долину реке Западна Морава. Дужина реке Западне Мораве на овом делу је око 139 км, а укупна дужина речне регулације дуж целе трасе аутопута износиће 35,42 км.
Након трагичног догадјаја поплаве на реци Западна Морава 2014. године, Институт за водопривреду, Јарослав Черни (ИЈЦ) спровео је хидротехничку студију за регулацију реке како би поново одредио линију зоне поплава од 100 година ради пружања заштите Аутопута од ефеката поплава и дејстава ерозија водених токова.
Студија је такође предложила регулацију реке на Западној Морави због заштите Пројекта аутопута, као и насеља која се налазе у равници Западне Мораве, на иницијативу Владе Србије како би се минимизирао утицај поплава у овом региону.
Паралелно с пројектом изградње Моравског коридора, у Србији се ради још на десетак великих инфраструктурних пројеката.
Преузмите андроид апликацију.
