Едмунд Хилари, пуно име Сир Едмунд Персивал Хилари, био је новозеландски алпинист и истраживач Антарктика који је, са тибетанским планинаром Тензингом Норгајем, био први који је стигао до врха Монт Евереста 29.035 стопа односно 8.850 метара.
Један је од највећих авантуриста који је ушао у легенду и проглашен за једног од 100 најутицајнијих људи 20. века. Хилари је био заинтересован за планинарење још у средњој школи. Свој први велики успон направио је 1939. године, достигавши врх Монт Оливиера. Након служења војног рока у Другом светском рату, наставио је да се пење и постао одлучан да се попне на Еверест.
Добро организована експедиција покренута је у пролеће 1953. године, а до средине маја успостављен је висински логор са којег су се могли попети на врх.
Након што пар пењача није успео да стигне до врха 27. маја, Хилари и Тензинг су кренули на њега рано 29. маја. До касног јутра стајали су на врху.
Њих двојица су се руковали, а затим је Тензинг загрлио свог партнера. Хилари је фотографисао и обоје су тражили знакове да је Џорџ Малори, британски пењач изгубљен на Евересту 1924. године, био на врху. Хилари је за собом оставио распеће, а Тензинг, будиста, дао је храну. Након што су на врху провели око 15 минута, почели су спуштање. Хилари је описао своје подвиге у књизи хај адвенчер (High Adventure) из 1955. године. Направио је друге експедиције у регију Евереста током раних 1960-их, али никада више није покушао да се попне на врх.
Хилари никада није очекивао признање које ће уследити након историјског успона. Проглашен је витезом 1953. године, убрзо након што се експедиција вратила у Лондон. Од 1985. до 1988. служио је као високи комесар Новог Зеланда за Индију, Непал и Бангладеш. Током година додељене су му бројне друге почасти, укључујуц́и Орден подвезице 1995. Међутим, током читавог периода, он је задржао висок ниво понизности, а његов главни интерес је постао добробит хималајских народа у Непалу. Преко Хималајанског фонда, који је основао 1960. године, за њих је изградио школе, болнице и аеродроме. Ова посвећеност трајала је и у његовим позним годинама када је 2003. године у оквиру обележавања 50. годишњице његовог и Тензинговог успона, проглашен за почасног грађанина Непала.
Преузмите андроид апликацију.
