Kada su se u bivšoj SFR Jugoslaviji po ugledu na Američke supermarkete pojavile prve samoposluge, to je unelo potpuno nov i revolucionaran način kupovine za tadašnje društvo.
Za razliku od dotadašnjih prodavnica, kupac je ceo odabir i uzimanje robe obavljao sam, a jedini susret sa prodavcem imao je pri plaćanju, na kasi kod izlaza.
Socijalističko društvo najednom je uvelo pristup trgovini kakav je prevashodno bio svojstven kapitalističkim društvima. To je ispočetka dovelo i do pojedinih pomalo komičnih situacija, kada su građani još nenaviknuti tumarali prodavnicom pitajući se ko će da ih usluži.
Zato su radnici u samoposluzi sa mnogim građanima, naviknutim na stari način usluživanja, išli po prodavnici, pokazivali im robu i pomagali da se snađu.
U Novom Sadu prva samoposluga je otvorena na uglu ulica Maksima Gorkog i Stražilovske.
Prodavnicu su projektovali čuveni arhitekti Milena i Sibin Đorđević.
Prednji zid je bio sav u staklu, trećina dodeljena vratima, dok su bočni zid prema Stražilovskoj ulici arhitekti namerno ostavili u kamenu i tako izbegli jednoobraznost socijalističkih objekata.
Što se unutrašnjosti prodavnice tiče, celina samoposluge je bila u funkciji mamljenja mušterije i reklamiranja kupovine.
Stoga su rafovi su bili brojni, napunjeni od vrha do dna kako bi sve bilo pri ruci, lako dostupno.
Prolaznici su kroz staklene zidove videli krcate i lepo dizajnirane rafove i ulazili su, čak i ako nisu imali nameru.
U toj samoposluzi šezdesetih godina na izlazu je postajao bife šank ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Sloboda“.
Prema sećanju onih koji su ovo mesto posećivali, to je bilo jedno od poslednjih mesta u gradu gde ste u istom objektu mogli videti glumce, advokate, raznorazne gradske face i lokalne pijance. Drugim rečima, kafana sa normalnim cenama, u koju je svako dobrodošao.
Takođe, zbog koncepta bifea na izlasku iz objekta, kaže se da je to bila samoposluga sa dušom, zbog koje mnogi nedeljni ručkovi nisu skuvani, a glavni krivac je bio vinjak.
Kasnije, nakon tektonskih promena izazvanih raspadom dotadašnje države, samoposluga je prvo postala zelena pijaca, pa prodavnica sa tehničkom robom, da bi na kraju tu bio otvoren auto salon.
Nakon svega, objekat je srušen, a prazan plac je dugo godina stajao zaparložen. Danas se na tom mestu nalazi nova zgrada suda.
Kada je nastala prva apoteka u Novom Sadu i kako se ona zvala?
Preuzmite android aplikaciju.
