Бајковити пејзажи Провансе метафора су лепоте Француске и до те мере су прекрасни да је понекад тешко одредити да ли су стварни или насликани. Овај регион на југоистоку Француске, развучен између Алпа и Медитерана, посебан је, међутим, из много разлога, од којих су природне лепоте само један.
Прованса збраја на једном месту најбоље што Француска има да понуди: укусну храну, идилична сеоца на врху брда, опојна вина, живахне пијаце и благу клима. У бити, ово је идеална локација за живљење “француског сна”.
Тако већ деценијама овај регион представља омиљену дестинацију за туристе, али и за оне који траже нови дом, инспирисани визијом једноставног али очаравајућег рустичног живота приказаног у класичном путопису Петра Мејла из 1989. године: „Година у Прованси“ у ком на једном месту примећује да “у Прованси природа носи своју најлепшу одећу”. Регион је због својим пејзажа, боја и специфичног светла инспирисао и многе друге уметнике као што су Ван Гог, Пол Сезан и Пикасо.
У истраживење Провансе углавном се креће од неког од већих градова, као што су Марсељ, Монпеље или Екс ан Провансе. Сва три су интересантна, али и веома различита.
Од графитима обојене мултикултуралне луке Марсеја, преко грациозног и стилизованог Монпељеа са белим пешчаним плажама, па до шик “Екса”, града Емила Золе и Пола Сезана, са својим сеновитим булеварима и калдрмисаним уличицама. Путници у потрази за аутентичном Провансом мораће међутим да се запуте у њена села.
Између бајковитог Езеа, Граса – села у ком се праве парфеми и Симиане-ла-Ротонде окруженог љубичастим пољима лаванде, тешко је одлучити се за најлепше.
Једно од омиљених засигурно је Касис, са својим шармом рибарског села и јединственом географијом, који је упркос томе што је изузетно популаран међу турисима ипак остао аутентичан.
Кад смо код лаванде, Прованса је по њој нашироко позната, а најбоље место за прављење оне класичне фотографије – “разгледнице” са истом дефинитивно је Notre-Dame de Sénanque, опатија смештена тик уз љубичаста поља. Основана почетком 12. века и даље је дом малој монашкој заједници, чији чланови током целе године организују туре за посетиоце.
Још једна идеална локација за прелепе фотографије је ружичасти кањон Делуи, који неизмерно подсећа на препознатиљиве америчке кањоне. Дуг је око шест километара, током којих је река Вар оивичена импозантним стенама.
Не може се писати о Прованси а да се не помене њено римско наслеђе. Напослету, и само име “Прованса” долази из староримског времена када су ову област звали (римском) “провинцијом”.
Најзначајнији споменик из овог периода, можда у читавој Француској, је антички театар који је под заштитом UNESCO-а. Представља једно је од само три очувана римска позоришта на свету, поред оних у Сирији и Турској, а дизајнирано је за чак 10.000 посетилаца. Данас је далеко од онога како је изгледало у најбољим данима, а 2016. је покренут велики пројекат рестаурације како би се очувао. Радови су и даље у току, иако је позориште и даље отворено за посетиоце те се у њему одржава годишњи фестивал опере.
У Прованси, у граду Арлу, се “десила” и једна од најлепших слика Ван Гога – уље на платну “Башта кафеа у ноћи” (Café Terrace at Night). Сама локација се може посетити – налази се на тргу Форум, где је уметник поставио свој сталак у јесен 1888. године и овековечио кафић у свом специфичном стилу. Слика великог уметника данас се налази у музеју Kröller-Müller у Otterlu, у Холандији.
У Арлу се данас налази Ван Гогова фондација. Смештена је у заштићеној племићкој кући из 15. века и дом је галерије посвећене Ван Гогу. Галерија је сама по себи интересантна због своје архитектуре, а годишње постави и једну или две изложбе чија је тема, наравно, Ван Гог, те на свакој изложби буде изложено барем једно његово ремек дело.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
