Широм Европе пољопривредници недељама протестују због кризе са ценама, незадовољни пољопривредним законима ЕУ, а након што су протести одржани испред зграде Европског парламента у Бриселу, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен покренула је стратешки дијалог о будућности пољопривреде.
Бес пољопривредника у последњих неколико недеља довео је до блокада путева и тракторских парада, а протести су одржани у Француској, Немачкој, Литванији, Пољској и Румунији, а раније и у Холандији.
Иако пољопривредници протестују због националних питања, они су уједињени када је реч о све већим изазовима са којима се суочава пољопривреда, укључујући екстремне временске прилике, птичји грип и пораст трошкова горива.
Незадовољни су због прекомерних регулатива, укључујући на европском нивоу, као и прилива украјинских пољопривредних производа у ЕУ од укидања царинских дажбина 2022. године.
У покушају да смири бес пољопривредника, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у четвртак је покренула нови формат стратешког дијалога који окупља пољопривреднике, еколошке организације и индустрију, како би се дошло до решења за проблеме пољопривредника у Европи.
Међу главним питањима су теме попут прихода фармера, одрживост, технолошке иновације и конкурентност, а део програма је и питање зелене транзиције и забринутост да це она изазвати додатне проблеме пољопривредницима.
Уочи избора за Европски парламент у јуну и анкета које показују раст популарности крајње деснице и националиста који се интензивно баве питањем пољопривреде, посланик у ЕП и потпредседник групације социјалиста Педро Маркес рекао је да су пољопривредници „веома важно бирачко тело“.
Испред Европског парламента у Бриселу су 24. јануара одржане демонстрације пољопривредника, којима је присуствовала и Марион Марешал, нећака Марин Ле Пен, која ће предводити француски десничарски покрет Реконкиста на изборима за Европски парламент.
У Немачкој пољопривредници недељама протестују због смањења субвенција за дизел, а у суседној Аустрији, где се на јесен одржавају избори, десничарска Слободарска партија Аустрије прошле недеље је организовала демонстрације пољопривредника.
У Француској се све већи гнев фармера изражава као први велики изазов новоименоване владе премијера Габријела Атала.
Огорченост су последњих месеци показали и пољопривредници у Пољској, Румунији, Словачкој, Мађарској и Бугарској, где произвођачи осуђују, како наводе, „неправедну конкурацију“ која долази из Украјине због снижавања цена њених житарица.
У Пољској су у априлу 2023. године протести довели до оставке министра пољопривреде, а гранични прелази са Украјином били су блокирани од новембра, али је блокада привремено обустављена 6. јануара, након договора са пољском владом.
У Румунији су 7. јануара почели протести пољопривредника и превозника.
Стотине трактора и камиона блокирало је погранични саобраћај, што је отежало камионима са житарицама из Украјине да уђу у земљу.
Пољопривредници траже надокнаду за губитке које је изазвао велики поремећај на тржишту житарица услед увоза јефтиног жита из Украјине, што, како наводе, није у складу са стандардима ЕУ.
Бугарски министар за пољопривреду и храну Кирил Ватев и бугарски премијер Николај Денков састали су се 21. јануара са представницима националног удружења произвођача житарица и бугарске пољопривредне коморе како би разговарали о статусу кво и избегли потенцијалне будуће протесте, након што су се пољопривредници окупили у Софији у новембру прошле године.
Протести би могли да се прошире, а председница Комитета професионалних пољопривредних организација Европске уније (Copa) Кристијан Ламберт упозорила је да се о протестима говори и међу пољопривредним синдикатима у Италији и Шпанији.
Синдикат словеначких пољопривредника позвао је новог министра пољопривреде Матеју Чалушица да одговори на њихове захтеве и понуди нека решења, а уколико се то не догоди, упозорио је, пољопривредници позивају да иду стопама немачких демонстраната.
У Виљнусу, главном граду Литваније, неколико хиљада фармера са 1.300 трактора окупило се ове недеље на два дана захтевајући боље цене, ниже порезе на гориво, поједностављење прописа и забрану транзита руског жита кроз њихову земљу.
Šolc izrazio zabrinutost zbog porasta ekstremno desničarskih tendencija u zemlji
Преузмите андроид апликацију.
