Sigurno ste nekada čuli za prolećni umor.
Možda se nije dogodio vama, ali verovatno poznajete nekoga ko sa njim ima problem.
O čemu je reč?
Naime, sa prvim prolećnim danima, pored lepog vremena, očekujemo i rast energije.
To podrazumeva da se osećamo odmorno i poletno.
Međutim, upravo u tom periodu se, kod nekih ljudi, ispoljavaju tegobe u vidu umora i bezvoljnosti.
U pitanju je stanje kada se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima. Prilikom porasta temperature, krvni sudovi se šire i pritisak pada, što se manifestuje osećajem malaksalosti, pospanosti, slabom koncentracijom, razdražljivošću, depresivnošću, glavoboljom i brzim zamaranjem.
Zbog čega se tako osećamo?
Iako ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje za pojavu prolećnog umora, smatra se da je glavni krivac nedostatak vitamina (naročito B kompleksa i C vitamina), kao i minerala, usled jednolične zimske ishrane, koja se bazira uglavnom na prekomernom unosu mesa i nedovoljnih količina voća i povrća u organizam. Još jedan od uzroka je nedovoljna količina tečnosti koja se unosi zimi u organizam, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju malaksalosti.
Fizička neaktivnost je, takođe, jedan od razloga za pojavu prolećnog umora, jer je on često povezan sa povećanjem telesne težine tokom zimskih meseci, što dodatno opterećuje već ionako oslabljeno telo.
Probleme u vidu prolećnog umora izaziva i čest boravak u zatvorenim prostorijama tokom zime, slabije izlaganje suncu i shodno tome, nedostatak vitamina D. Tu je i privikavanje organizma na vremenske prilike, koje se uveliko razlikuju od onih zimi. Organizam se sporo adaptira na atmosferske promjene karakteristične za proleće (duži dani, toplije, promenljivo vreme, niži vazdušni pritisak).
Da li je reč o bolesti?
Bez obzira na to što skoro svaka druga osoba ima problema sa prolećnim umorom, koji bez sumnje remeti svakodnevne aktivnosti, ovo stanje nije definisano kao bolest, pa samim tim ne postoje ni specifični dijagnostički testovi za njegovo otkrivanje. Iako neke bolesti imaju slične simptome, najčešće nema potrebe za laboratorijskim analizama i dijagnostikom, ukoliko tegobe ne traju duže od 4 nedelje. U suprotnom, potrebno je javiti se lekaru da bi se isključile druge bolesti koje, takođe, mogu dovesti do malaksalosti (anemija, hipotireoza, srčana insuficijencija, infekcije, itd).
Koja je razlika između prolećnog i hroničnog umora?
Prolećni umor podjednako pogađa osobe oba pola i svih starosnih grupa, a tegobe mogu imati i sasvim zdravi ljudi i oni koji pate od neke hronične bolesti. Tegobe uzrokovane ovim stanjem podsećaju na depresiju. Tokom zime se smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera zaslužnog za dobro raspoloženje, pa je i to jedan od razloga što se ljudi u proleće osećaju bezvoljno i melanholično. Kod većine osoba sa takvim simptomima nije reč o pravoj depresiji, mada postoji neka povezanost na hemijskom nivou.
Prolećni i hronični umor ne treba mešati, to nije isto stanje.
Hronični umor nije povezan sa godišnjim dobom i traje znatno duže od prolećnog.
Kako pobediti prolećni umor?
Prolećni umor nestaje posle nekoliko nedelja, ne zahteva lečenje, ali se savetuju zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktivnost, redovan san i boravak na svežem vazduhu.
Takođe, ključno protiv prolećnog umora je smanjiti nivo stresa i povećati nivo unutrašnje energije, a evo kako ćete to uraditi na najlakši način:
- Trudite se da boravite u prostorijama u kojima nema velike oscilacije u temperaturi i vlažnosti vazduha
- Uvedite dnevnu i nedeljnu rutinu u fizičkoj aktivnosti. Za sada ne ispitujte granice izdržljivosti svoga tela. Budite strpljivi i pustite telo da se lagano navikne na novonastalu situaciju
- Posle svake fizičke aktivnosti bar 10 minuta se posvetite istezanju mišića, na taj način smanjujete nakupljanje mlečne kiseline i oslobađate se stresa i napetosti
- Pijte dovoljno vode, oko dva litra na dan. Voda čisti toksine i otrove iz tela. Dehidratacija vrlo lako izaziva umor, malaksalost, pad energije i glavobolju
- Jedite češće i manje obroke. Unosite što više svežih namirnica – sezonskog, organskog voća i povrća. Tako ćete pojačati unos veoma važnog vitamina C
- Ukoliko je potrebno, možete uvesti supstitucije C vitamina u vidu preparata od 500 do 1000 mg dnevno
- Dišite duboko – desetak puta, bar tri puta na dan, na taj način povećavate unos kiseonika u organizam pa se smanjuje osećaj pospanosti i umora
- Sunčajte se bar 15 minuta na dan, bez zaštitinih faktora. Tako ćete brzo nadoknaditi nivo vitamina D koji se iscrpi tokom zime. Nedostatak ovog važnog vitamina dovodi do pada imuniteta koji se javlja u proleće
- Istuširajte se prohladnom vodom – izuzetno osvežava i jača imunitet;
- Slobodno uvedite popodnevno spavanje ili lezite ranije. Dopustite svom telu da se na prirodan način adaptira na promene i sakupi potrebnu energiju.
Noge mogu da otkriju mnogo toga o našem zdravlju: Hronični otok nekad je simptom ozbiljnih bolesti
Preuzmite android aplikaciju.
