Уколико сте особа која воли да поставља питања и ужива у трагању за одговорима до којих мало људи успе да дође, сигурно сте се барем једном за живота пронашли у друшву са неким начитаним Новосађанином, одлучним да вам открије истину о највећим мистеријама које генерацијама остају енигма нашим суграђанима.
Знате нас, мистични људи, слаби у феномену „доласка на време“ и јаки на речима. Често волимо, у ситна цревца, да објаснимо и оно за шта нас нико не пита, а када нас питају, е онда… онда морамо да испричамо све, испочетка.
Па, да почнемо управо одатле. У неколико наредних текстова водићемо вас кроз најинтересантније новосадске мистерије.
Проклето благо из мочваре
Петроварадин је одувек био једна од најпримамљивијих мета свим окупаторима који су пожелели Нови Сад да учине својим. Није прошло пуно времена од када смо у школама учили о чувеној бици на Текијама, највећој бици икад вођеној на том простору.
Преко двеста хиљада турских војника предвођених Дамад Али-Пашом покушало је да освоји тврђаву којом је тада руководио Еуген Савојски.
Према предањима, Еуген је у вечери пре битке сањао Богородицу која му је рекла да се ништа не брине јер ће из саме битке изаћи као победник. Наредног јутра, иако је био 5. август, пао је снег.
Иначе, на датум битке, пада једини зимски светац у летњем периоду, такозвана Снежна госпа, па је верни хришћанин Еуген Савојски, овај знак схватио као помоћ са неба због чега су касније петроварадински фратри, у знак захвалности, подигли цркву на Текијама, која постоји и дан данас.
Незамислива појава попут снега усред лета и ниска температура никако нису пријале турској војсци, те су их знатно ослабиле и учиниле да из битке изађу као поражена страна.
Е сад, када смо се позабавили кратком историјом, дођосмо и до оног занимљивијег дела, дела о благу…
Све што је турска војска услед својих освајања опљачкала, Дамад Али-Паша желео је да пребаци у Београд, али је једини пут за овакав транспорт био мочварни пут уз Дунав.
Прича се да је на самом почетку преношења блага кроз мочвару живо блато прогутало све што су Турци понели са собом.
Након велике победе Савојски је све своје напоре улагао у то да се изгубљено благо које им је отето пронађе, међутим, његова потрага за изгубљеним благом завршила је трагично јер је неколико војника том приликом изгубило живот.
Он је, ставивши прст на чело, донео одлуку да није вредно изгубити још живота зарад материјалних ствари, те званично обуставио потрагу и благо прогласио за уклето.
Уколико је веровати овој мистерији, новосадско тло није богато само плодном земљом, већ и скривеним благом.
Ипак, постоји и друга верзија приче, која је Новосађанима, иако су поклоници добрих мистерија и теорија завере, много прихватљивија.
Она у потпуности обесмишљава теорију о уклетом благу и говори о томе како је Еуген Савојски, заправо, своју потрагу за изгубљеним благом спровео веома успешно, али је са ужим кругом војника који су му се придружили у потрази, у тајности поделио плен.
Чини се да никада нећемо сазнати да ли места на којима највише волимо да шетамо у летњем периоду заправо леже на благу скривеном дубоко, дубоко, у земљи, или се то благо ипак налази у џеповима потомака Еугена Савојског и оних срећника који су тог дана са њиме пошли у потрагу за “уклетим“ благом.
Преузмите андроид апликацију.
