Projekat „Moć limene kutije“ biće održan 20. decembra u 17.00 časova u Kulturnoj stanici Svilara.
Veliki deo graditeljskog fonda nekadašnje industrijske zone na Podbari decenijama stihijski propada čekajući adekvatnu strategiju za urbanu obnovu. Danas, kada je stanogradnja u Novom Sadu dobila novi talas ubrzanja, devastirani industrijski kompleksi našli su se na meti investitora.
Obnova turizma treba da se zasniva na inovacijama usredsređenim na stvaranje novog održivog pristupa koji povezuje korisnike sa kreativnim industrijama, osnažuje zajednice i promoviše nove digitalne proizvode i iskustva.
Uzimajući u obzir aktuelnu situaciju, predloženi projekat ima za cilj da istakne kulturno-turistički potencijal industrijskog nasleđa Đorđa Dunđerskog na Podbari.
Istorijski kontekst
Đorđe Dunđerski rođen je 1873. godine, kao stariji sin uvaženog veleposednika, Lazara Dunđerskog. U svojoj mladosti je živeo klasičan život bogatih plemića – voleo je kockanje, žene i konje. Nije štedeo očevo bogatstvo, zbog čega je bio stalna tema budimpeštanskih novina, iako je u to vreme već bio skupštinski poslanik u mađarskom parlamentu. Njegov brat Gedeon oženio se ranije i važio je za ozbiljnijeg i pouzdanijeg sina Lazara Dunđerskog.
Preokret u životu Đorđa Dunđerskog desio se 1917. godine, kada mu je preminuo otac, veleposednik Lazar Dunđerski. Iste godine je nasledio imanja Kamendin i Kulpin, a ne samo to, već i ogromnu odgovornost. Ozbiljno shvativši svoje obaveze, Đorđe Dunđerski je savesno vodio imanja i dalje ih je razvijao. Posebno su se isticale njegove ergele. Njegovi konji su bili veoma uspešni na domaćim i inostranim trkama.
Usled posleratnih kolonizacija površina njegovih imanja se menjala. Kada su okolnosti postale povoljne, Đoka Dunđerski uz poljoprivrednu započinje i svoju industrijsku delatnost. Od tada osim poljoprivrede, njegova imanja su korišćena i za razvoj industrije – fabrika seruma „Kamendin“ i fabrika konzervi „Kulpin“, što je Đoki Dunđerskom sa jedne strane omogućilo da nastavi očevim stopama, a sa druge strane da izađe iz njegove senke – da stvori nešto svoje.
Istorijat
Fabrika „Kamendin“ sagrađena je 1920. godine, a već 1921. je započela sa radom. Kapital fabrike bio je 3,5 miliona dinara. Proizvodili su razne serume protiv životinjskih bolesti, kao i dezinfekciona sredstva. U fabrici su se vršila bakteriološka ispitivanja, sasvim besplatno. Među zaposlenima su bili eminentni veterinari koji su učestvovali na domaćim i inostranim skupovima. Svoje proizvode su eksportovali u Francusku, Španiju, Austriju, Englesku, Škotsku. Imali su i prekookeanski transport. Godine 1931. kapacitet fabrike još uvek nije bio u potpunosti iskorišćen, ali se svakog dana osetio napredak.
Svoje fabrike Đoka Dunđerski rado je predstavljao na domaćim i međunarodnim sajmovima, na kojima je dobijao brojna priznanja. Npr. na subotičkom sajmu 1925. godine, između ostalih novosadskih fabrika svoju izložbu je imala fabrika „Kamendin“, u istoj sobi sa fabrikom „Kulpin“. Bili su izloženi životinjski serumi. Fabrika je bila jedna od prvih fabrika osnovanih u Jugoslaviji (Kraljevina SHS) i jedina fabrika seruma u državi.
Da je Đoka zaista bio veliki čovek i iskusni privrednik, dokazuju njegove beleške u kojima je jasno definisao ciljeve svojih delatnosti: rad za neki viši cilj, iskorišćenje prirodnih resursa, pomaganje nižem sloju stanovništva. „Kombinovanom mojom delatnošću na poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji, koje se dve proizvodnje u ovoj našoj pokrajini tako savršeno i srećno međusobno dopunjuju, meni je cilj da do krajnjeg mogućeg maksimuma iskoristim naše zemljište, naše podneblje i naše sunce, kojim nas je neocenjivim blagom priroda tako bogato obdarila. Meni je u isto vreme cilj i da to svojom intenzivnom i kombinovanom delatnošću stalno zaposlim bar izvesan deo viška našeg ovdašnjeg seljačkog stanovništva.“
Ciljevi projekta
Građani su glavna ciljna grupa kojoj je projekat namenjen. Oni će biti uključeni u projektne aktivnosti, kroz dva nivoa – u okviru pripremne i finalne faze.
U pripremnoj fazi biće sprovedeno anketiranje lokalne zajednice (različite starosne kategorije) u cilju ispitivanja njihovih znanja, potreba i ideja u pogledu vrednovanja i očuvanja industrijskog nasleđa. Građani će potom biti uključeni u sledećoj fazi, kao publika u okviru multimedijalnih prezentacija rezultata istraživanja. Tada će steći određena znanja i iskustva u oblasti neophodna za delovanje u oblasti obnove industrijskog nasleđa.
Projekat je takođe namenjen stručnoj javnosti (zaposlenima u službi zaštite i turizma), donosiocima odluka na nivou lokalne samouprave, vlasnicima i korisnicima predmetnih objekata/kompleksa. Rezultati istraživanja na terenu i u arhivima mogu poslužiti kolegama iz nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za izradu predloga zaštite analiziranog lokaliteta.
Ključni cilj projekta je razvoj svesti o značaju, vrednostima i potencijalima industrijskog nasleđa grada, kao i edukacija različitih aktera za uključivanje u procese aktivne zaštite industrijske baštine. Opšti cilj projekta je da stvori dugotrajan efekat u oblasti proučavanja, obnove i prezentacije industrijskog nasleđa i ponovljivost u budućnosti.
Realizacijom projekta biće ostvareno nekoliko specifičnih ciljeva:
1. Povećano interesovanje za industrijsko nasleđe
Rezultat sistematizacije, analize i obrade podataka biće formiranje metodološkog okvira za razvoj modela integrativnog pristupa u zaštiti industrijskog nasleđa. Kroz izložbu će biti prikazani rezultati istraživanja, a očekivani rezultat je povećanje interesa različitih aktera za industrijsko nasleđe.
2. Poboljšan pristup industrijskom nasleđu i razvoj njegovog kulturno-turističkog potencijala.
Izložba je planirana na samoj lokaciji, kada će prostori napuštene fabrike biti dostupni i otvoreni za javnost. Očekuje se upisivanje ovih lokaliteta na mapu kulturno-turističkih atrakcija grada, njihova pravna zaštita kao spomenika kulture i povećanje pristupa ovim lokalitetima ne samo u vreme projektnih aktivnosti, već i u budućnosti.
3. Određenje mesta novosadskog industrijskog nasleđa
Očekivani rezultat istraživanja predmetnih objekata jeste utvrđivanje njihovog postojećeg stanja i dolazak do novih saznanja o njihovim vrednostima, odnosno određenje njihovog mesta u korpusu industrijske baštine ne samo Vojvodine, već i šireg regiona.
Preuzmite android aplikaciju.
