Почетна > Културна сцена

Културна сцена Нови Сад

Пројекат „Моћ лимене кутије“ у Културној станици Свилара

Пројекат „Моћ лимене кутије“ биће одржан 20. децембра у 17.00 часова у Културној станици Свилара.
Фото: svilara.kulturnestanice.rs

Велики део градитељског фонда некадашње индустријске зоне на Подбари деценијама стихијски пропада чекајући адекватну стратегију за урбану обнову. Данас, када је станоградња у Новом Саду добила нови талас убрзања, девастирани индустријски комплекси нашли су се на мети инвеститора.

Обнова туризма треба да се заснива на иновацијама усредсређеним на стварање новог одрживог приступа који повезује кориснике са креативним индустријама, оснажује заједнице и промовише нове дигиталне производе и искуства.

Узимајући у обзир актуелну ситуацију, предложени пројекат има за циљ да истакне културно-туристички потенцијал индустријског наслеђа Ђорђа Дунђерског на Подбари.

Историјски контекст

Ђорђе Дунђерски рођен је 1873. године, као старији син уваженог велепоседника, Лазара Дунђерског. У својој младости је живео класичан живот богатих племића – волео је коцкање, жене и коње. Није штедео очево богатство, због чега је био стална тема будимпештанских новина, иако је у то време већ био скупштински посланик у мађарском парламенту. Његов брат Гедеон оженио се раније и важио је за озбиљнијег и поузданијег сина Лазара Дунђерског.

Преокрет у животу Ђорђа Дунђерског десио се 1917. године, када му је преминуо отац, велепоседник Лазар Дунђерски. Исте године је наследио имања Камендин и Кулпин, а не само то, већ и огромну одговорност. Озбиљно схвативши своје обавезе, Ђорђе Дунђерски је савесно водио имања и даље их је развијао. Посебно су се истицале његове ергеле. Његови коњи су били веома успешни на домаћим и иностраним тркама.

Услед послератних колонизација површина његових имања се мењала. Када су околности постале повољне, Ђока Дунђерски уз пољопривредну започиње и своју индустријску делатност. Од тада осим пољопривреде, његова имања су коришћена и за развој индустрије – фабрика серума „Камендин“ и фабрика конзерви „Кулпин“, што је Ђоки Дунђерском са једне стране омогућило да настави очевим стопама, а са друге стране да изађе из његове сенке – да створи нешто своје.

Историјат

Фабрика „Камендин“ саграђена је 1920. године, а већ 1921. је започела са радом. Капитал фабрике био је 3,5 милиона динара. Производили су разне серуме против животињских болести, као и дезинфекциона средства. У фабрици су се вршила бактериолошка испитивања, сасвим бесплатно. Међу запосленима су били еминентни ветеринари који су учествовали на домаћим и иностраним скуповима. Своје производе су експортовали у Француску, Шпанију, Аустрију, Енглеску, Шкотску. Имали су и прекоокеански транспорт. Године 1931. капацитет фабрике још увек није био у потпуности искоришћен, али се сваког дана осетио напредак.

Своје фабрике Ђока Дунђерски радо је представљао на домаћим и међународним сајмовима, на којима је добијао бројна признања. Нпр. на суботичком сајму 1925. године, између осталих новосадских фабрика своју изложбу је имала фабрика „Камендин“, у истој соби са фабриком „Кулпин“. Били су изложени животињски серуми. Фабрика је била једна од првих фабрика основаних у Југославији (Краљевина СХС) и једина фабрика серума у држави.

Да је Ђока заиста био велики човек и искусни привредник, доказују његове белешке у којима је јасно дефинисао циљеве својих делатности: рад за неки виши циљ, искоришћење природних ресурса, помагање нижем слоју становништва. „Комбинованом мојом делатношћу на пољопривредној и индустријској производњи, које се две производње у овој нашој покрајини тако савршено и срећно међусобно допуњују, мени је циљ да до крајњег могућег максимума искористим наше земљиште, наше поднебље и наше сунце, којим нас је неоцењивим благом природа тако богато обдарила. Мени је у исто време циљ и да то својом интензивном и комбинованом делатношћу стално запослим бар извесан део вишка нашег овдашњег сељачког становништва.“

Циљеви пројекта

Грађани су главна циљна група којој је пројекат намењен. Они ће бити укључени у пројектне активности, кроз два нивоа – у оквиру припремне и финалне фазе.

У припремној фази биће спроведено анкетирање локалне заједнице (различите старосне категорије) у циљу испитивања њихових знања, потреба и идеја у погледу вредновања и очувања индустријског наслеђа. Грађани ће потом бити укључени у следећој фази, као публика у оквиру мултимедијалних презентација резултата истраживања. Тада ће стећи одређена знања и искуства у области неопходна за деловање у области обнове индустријског наслеђа.

Пројекат је такође намењен стручној јавности (запосленима у служби заштите и туризма), доносиоцима одлука на нивоу локалне самоуправе, власницима и корисницима предметних објеката/комплекса. Резултати истраживања на терену и у архивима могу послужити колегама из надлежног Завода за заштиту споменика културе за израду предлога заштите анализираног локалитета.

Кључни циљ пројекта је развој свести о значају, вредностима и потенцијалима индустријског наслеђа града, као и едукација различитих актера за укључивање у процесе активне заштите индустријске баштине. Општи циљ пројекта је да створи дуготрајан ефекат у области проучавања, обнове и презентације индустријског наслеђа и поновљивост у будућности.
Реализацијом пројекта биће остварено неколико специфичних циљева:

1. Повећано интересовање за индустријско наслеђе

Резултат систематизације, анализе и обраде података биће формирање методолошког оквира за развој модела интегративног приступа у заштити индустријског наслеђа. Кроз изложбу ће бити приказани резултати истраживања, а очекивани резултат је повећање интереса различитих актера за индустријско наслеђе.

2. Побољшан приступ индустријском наслеђу и развој његовог културно-туристичког потенцијала.

Изложба је планирана на самој локацији, када ће простори напуштене фабрике бити доступни и отворени за јавност. Очекује се уписивање ових локалитета на мапу културно-туристичких атракција града, њихова правна заштита као споменика културе и повећање приступа овим локалитетима не само у време пројектних активности, већ и у будућности.

3. Одређење места новосадског индустријског наслеђа

Очекивани резултат истраживања предметних објеката јесте утврђивање њиховог постојећег стања и долазак до нових сазнања о њиховим вредностима, односно одређење њиховог места у корпусу индустријске баштине не само Војводине, већ и ширег региона.

Dođite u pozorište i budite humani: U petak u SNP-u igraće se monodrama „Neodustajanje“ za Mihajla Oreščanina

Преузмите андроид апликацију.