Несвакидашње слике купача на делу Дунава код Новог Сада, чија се ширина у једном делу скоро преполовила због суше па многи уместо да пливају – шетају овим делом реке, последица су не само вишенедељних суша с тек понеком капи кише већ и тропског таласа „Луцифер”, који је запљуснуо Србију и ваздух протеклих дана загрејавао и до 43 степена Целзијуса.
То је додатно погоршало ионако тешку електроенергетску ситуацију у Србији, изазвану светском енергетском кризом, због чега „Електропривреда Србије” месецима увози и струју и угаљ, покривајући како дневну потрошњу, тако и припремајући се за престојећу тешку зиму.
Шта, међутим, радити када су водостаји река најнижи у последњих 10 година, а до краја лета има још два месеца? Струја је све скупља. На берзи се продаје за око 540 евра по мегават-сату, „а ми у Србији струју наплаћујемо 14 пута мање него у Европи”, рекао је Александар Вучић, председник државе, коментаришући најновије поскупљење струје од 1. септембра за 6,5 одсто без ПДВ-а.
Имајући у виду да се око 30 одсто електричне енергије производи из хидроелектрана, јасно је да хидрологија значајно утиче на производњу и испуњење биланса „Електропривреде Србије”. Сваки мањак капацитета у производњи може угрозити стабилност електроенергетског система, нарочито у ситуацији несташице електричне енергије, па тако и у случајевима када због екстремне суше имамо значајно смањење расположивости хидрокапацитета, каже Жељко Марковић, консултант за енергетику у „Дилоиту” и један од дугогодишњих бивших директора „Електропривреде Србије”.
Колико суша утиче на производњу струје, да ли може да угрози стабилност електроенергетског система као и да ли због суше водостај може толико да падне да нема уопште производње електричне енергије?
Просечна производња струје из ХЕ се креће око неких 30 процената годишње, а може варирати у складу са хидрологијом, па тако у годинама које се одликују добром хидрологијом тај проценат може бити већи и обрнуто. Ради илустрације, од укупне произведене електричне енергије у Србији у 2021. години, из ХЕ је произведено 33,33 одсто електричне енергије. Наравно, када због суше водостај падне, долази до смањења производње из ХЕ. Тако ових дана због суше производња из ХЕ чини око двадесет посто укупне производње електричне енергије у Србији. Такође, треба имати у виду да због заштите животне средине протоке река морамо држати изнад биолошког минимума, па у ситуацијама екстремних суша и то може утицати на производњу из ХЕ.
То значи да се због мањка вода мора ићи на додатни увоз струје?
Производња па и увоз се кроз годишње билансе планирају с просечном хидрологијом са 75 одсто вероватноће. Уколико је хидрологија лошија од планиране, свакако те недостајуће количине морају се надоместити, па ако не постоји довољно капацитета из других извора, онда се мора прибећи увозу електричне енергије.
Преузмите андроид апликацију.
