Производња биогорива у Бразилу би могла да се повећа за више од 40 одсто без заузимања додатних површина земље, резултат је студије коју је спровео Пољопривредни универзитет у Бечу у сарадњи са истраживачима из Бразила, Шведске и Белгије.
Овај модел би могао да се примени и ван Бразила и тиме допринесе постизању глобалних климатских циљева.
Бразил је други највећи произвођач биогорива на свету после САД.
Шећер се дуго сматрао једним од најважнијих извозних производа Бразила. Од 70-их година прошлог века шећерна трска се прерађује и за производњу етанола који се од тада користи као гориво у бразилским возилима.
Због глобалних климатских циљева и смањења емисије угљен-диоксида у сектору транспорта многе регије у свету, а посебно Европа, од 2000-их година све више полажу на обновљива горива.
У међувремену се за производњу етанола у Бразилу користи 40.000 квадратних километара пољопривредног земљишта, што отприлике одговара половини површине Аустрије.
Производња шећерне трске и етанола је услед потражње за пољопрвредним земљиштем у диркетној конкуренцији са производњом хране и сточне хране.
Осим тога, гајење монокултура великих размера доноси низ еколошких опасности. Узгајање шећерне трске у пределима попут Амазоније се још увек може спречити, али истискивањем пашњака доприноси крчењу прашума.
С обзиром на прогнозе наглог пораста потражње како за обновљивим горивима тако и за расположивим земљиштем студија поставља питање како се ова дилема технолошки ефикасније може решити у будућности?
„Производња етанола тренутно ствара велике вишкове угљен-диоксида приликом ферментације. Када би водоник био доступан могао би да се комбинује са угљен-диоксидом за производњу метанола“, објашњава Луис Рамирез Камарго, први аутор студије са бечког универзитета.
Метанол се користи пре свега у хемијској индустрији, али би у будућности могао да се користи у бродским моторима. Водоник се може добити на одржив начин тако што би се уређај за електролизу, за добијање водоника, напајао електричном енергијом из соларних или ветроелектрана.
Ако би се један мали део плантаже шећерне трске искористио за комбиновано постројење соларне и ветроелектране, синтеза угљен-диоксид из прозводње етанола и водоника би створила метанол.
„Успели смо да покажемо да ова комбинација омогућава повећање производње од 43 одсто без коришћења додатног земљишта“, додаје Рамирез Камарго.
Да би ова технологија била успешна неопходно је изградити електране, уређаје за електролизу и складишта за угљен-диоксид и водоник.
„Наша анализа је показала да класично коришћење биоенергије у комбинацији са савременим технологијама производње водоника има велики потенцијал за уштеду земљишта. На овај начин се могу очувати биодиверзитет и традиционално коришћење земљишта, и смањити конкуренција у производњи хране. Да би се то остварило мора постојати политика која активно штити и промовише алтернативно коришћење земљишта“, изјавио је Јоханес Шмит са Института за одрживи економски развој Пољопривредног универзитета.
Преузмите андроид апликацију.
