Културни центар Новог Сада објавио је свој програм за наредну недељу, тако да ћете од 1. априла бити у прилици да погледате:
1. Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У XIX И XX ВЕКУ” можете погледати 1. априла у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Уздизањем „муслиманске компоненте“, као конфесионално-етничке, културолошке, а онда и политичке вертикале структуре Босне и Херцеговине, „српско-хрватски референтни систем“ сукоба у вези са карактером, идентитетом и будућношћу Босне и Херцеговине, добио је контекст правог политичког „пандемонијума“.
Чињеница да је у историјском, па и етничком погледу Босна била и остала део српског духовно-националног простора, није претерано занимала представнике хрватских политичких, интелектуално-академских и уопште националних елита, крајем XIX и у првој половини XX столећа. Поменуте елите ослањале су се на делатност аустроугарског безбедносно-обавештајног апарата, када је реч о уређењу Босне и Херцеговине. Наиме, у време аустроугарске окупације, „бечка политика“ негује веома робустан, али и проактиван приступ „босанском питању“.
У детерминисању тог питања, а онда и решења, аутроугарске власти ослањају се на делатност хрватске интелигенције, посебно у Загребу, који у великој мери негирају српски идентитет Босне и Херцеговине и њену природну оријентацију према Србији и Црној Гори. За потребе аутроугарских власти, хрватски књижевник Иво Пилар негира постојање Срба у Босни све до 1463. године и почетка османлијске управе.
Тај однос хрватске националне политике према српском националном корпусу у Босни и Херцеговини негован је између два светска рата, у првој Југославији, али су, након геноцида над Србима у НДХ и опстанка Срба западно од Дрине после 1945. године, његови основни постулати очувани у „њедрима хрватске политичке културе“, да би ускоро били ревитализовани у оквиру хрватских комунистичких доктрина у епоси Титове Југославије.
2. Изложба Гордане Каљаловић „Нулти степен књиге” биће отворена у пондељак, 1. априла, у 19.00 у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 21. априла.
Књига уметника као специфичан израз уметничког истраживања односно различитих ликовних/визуелних обликовања и интерпретација формалних, конвенционалних карактеристика, садржаја штампаних или на други начин кроз текст и слику структурираних целина представља право поље изазова за бројне теоретичаре, историчаре уметности, библиографе у покушајима да нађу заједничке именитеље, обједињујуће идејне оквире и дефиниције за ово, суштински, интердисциплинарно деловање.
У тексту под називом Typologising the artist’s book шкотски библиотекар и истраживач Duncan Chapell на сложеност феномена указује кроз саму терминологију која се најчешће користи у категоризацијама разних видова књиге уметника или сличних формата присутних у уметничким контекстима.
Artist’s book, altered book, anti-book, book object, bookwork, fine book, livre d’artiste, metamorphosed book… само су неки од термина који показују широк спектар тумачења и перцепција шта јесте и шта књига уметника може да буде, што Chapella наводи на закључак да иста не заузима подручје консензуса било у теорији или у пракси, већ да се налази унутар територије на којој су двозначност, флуидност граница и неодређеност уобичајена појава.
У том смислу књига уметника остаје у процесу континуираних редефинисања и проширења, трајне отворености за експеримент без обзира да ли уметнике у креацији интригира материјалност књиге или њени потенцијали као медија за ширење и циркулацију информација, знања, идеја, уметности.
3. Предавање геополитичког аналитичара Предрага Рајића на тему „ИЗБОРНИ АПРИЛ“ можете погледати 2. априла у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Нови Сад.
Који су све избори широм света одржани током априла 2024. године, а који ће тек бити одржани и шта то значи за Србију?
4. Предавање Мухарема Баздуља на тему „Афера Сен-Фијакер“ можете погледати 5. априла у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Нови Сад.
У четвртом по реду предавању из новог циклуса Мухарема Баздуља „Књиге које вам могу променити живот” биће речи о роману Жоржа Сименона Афера Сен-Фијакер објављеном 1932.
Рођени Белгијанац, један од најважнијих и најплоднијих писаца француског језика у 20. веку, овим делом је обогатио свој циклус о инспектору Мегреу, који је у целини, на неки начин, направио револуцију унутар жанра криминалистичог романа.
Испрва потцењиван због склоности жанровским обрасцима, Сименон је писац чија слава и репутација како време пролази заслужено расту.
5. У недељу, 7. априла 2024. у Културном центру Новог Сада, у клубу „Трибина младих“ са почетком у 12.00 часова крећемо у нову радио-авантуру са Мирјаном Петрушић Змај Јованом, уредницом Дечјег програма на РНС1. Слушаћемо радио-драму за децу „Гусарски капетан Џон Пиплфокс“ Душка Радовића, у режији Маје Марчете.
Чућете узбудљиву причу о пензионисаном капетану званом Звоно који са својим гусарима креће у поход против седмоглавог чудовишта у Кинеском мору.
Током пловидбе проналазе Брзоговорећег човека који их упућује у Пећину чаробног еха, у којој капетан сазнаје како да се реши чудовишта. Капетан мора да смисли седам питања да би чудовишту одсекао свих седам глава. Започиње разговор у виду надмудривања чудовишта и капетана, а капетан наравно односи победу, одсекавши му свих седам глава. Након ове авантуре капетан Џон Пиплфокс се враћа у своју земљу где заслужује одликовање и наставља живот на мору са својим гусарима.
Музику је компоновао Милан Керезовић, а глуме некадашњи студенти Академије уметности у Новом Саду у класи проф. Боре Драшковића.
Zbogom klizanje, dobro nam došlo cveće i proleće! (subota, 30. mart i nedelja, 31. mart)
Преузмите андроид апликацију.
