Narodna banka Srbije je povećala projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 6,5 posto u odnosu na majsku procenu o rastu od 6,0 procenata.
„U našu projekciju uključili smo mogućnost novog talasa pandemije na jesen, ali ako taj talas bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju, naš rast ove godine mogao bi biti i veći od projektovanih 6,5 procenata“, rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na današnjem predstavljanju avgustovskog Izveštaja o inflaciji.
Guverner je navela da, iako su rizici iz međunarodnog okruženja i dalje prisutni, srpska ekonomija nastavlja da raste i to brže od inicijalnih očekivanja, na šta je, kaže, u velikoj meri uticalo pravovremeno donošenje sveobuhvatnog paketa dobro odmerenih mera monetarne i fiskalne politike odmah na početku pandemije.
Tabaković je podsetila da je pretkrizni nivo BDP-a prestignut već u prvom tromesečju 2021, jedan kvartal ranije nego što se očekivalo, i dodala da je oporavak nastavljen i u drugom tromesečju sa stopom rasta od 13,4 procenta međugodišnje, što je delom i rezultata niske uporedne baze.
„Polazeći od analize planiranih kapitalnih projekata u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi u narednih deset godina i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede, revidirali smo i projekciju privrednog rasta u srednjem roku sa 4,0 posto na raspon između 4,0 i 5,0 procenata“, saopštila je guverner NBS.
Kako je objasnila, centralna projekcija rasta BDP-a u srednjem roku sada iznosi 4,5 posto, a ukupne rizike projekcije NBS i dalje ocenjuje kao simetrične.
Prema novoj projekciji, koja uzima u obzir procenjene efekte planiranih infrastrukturnih projekata, učešće građevinarstva u BDP-u bi u srednje roku, umesto ranije očekivanih 6,0 odsto, trebalo da dostigne nivo od oko 7,0 procenata.
„Istovremeno, učešće ukupnih fiksnih investicija u nominalnom bruto domaćem proizvodu u narednih nekoliko godina trebalo bi da dostigne i premaši nivo od 26 procenata, nakon čega će se, prema našoj projekciji, u dužem vremenskom periodu zadržati na visokom nivou“, dodala je ona.
Kada je reč o rastu potrošackih cena, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija u drugoj polovini ove godine i u prvom tromesečju 2022. kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 odsto plus/minus 1,5 posto.
Od drugog tromesečja 2022. godine očekuje se prvo usporavanje inflacije, a zatim i njeno kretanje u donjoj polovini ciljanog raspona.
Tabaković je predočila da je poremećaj u globalnom lancu snabdevanja zbog mera ograničenja izazvao rast tražnje koju postojeća ponuda nije mogla da podmiri, što je dovelo do poskupljenja nafte, primarnih poljoprivrednih proizvoda i druge robe na svetskim tržištima, i da kao posledicu imamo rast inflacije u svim zemljama sveta.
„Iako veća nego što je bila početkom godine, inflacija u Srbiji niža je nego u većini zemalja regiona sa istim režimom monetarne politike. Tome najviše doprinose očuvana stabilnost deviznog kursa i usidrena inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede“, navela je ona.
Nakon što je dostigla nivo od 3,6 posto u maju, međugodišnje, inflacija je u naredna dva meseca usporila na 3,3 procenta, a od druge polovine naredne godine pa do kraja
perioda projekcije trebalo bi da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, odnosno u rasponu od 1,5 do 3,0 procenta, zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Preuzmite androidaplikaciju.
