Србија ће у 2023. години забележити раст БДП-а од 2,0 одсто, а он ће у 2024. години убрзати на 3,5 одсто, наведено је у данас објављеној прогнози регионалних економских перспектива Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Како је објављено на сајту ЕБРД, регион Западног Балкана ће у 2023. години забележити раст БДП-а од 2,2 одсто, док ће у 2024. убрзати економски раст на 3,4 одсто,
Прогноза за Западни Балкан је практично непромењена у односу на претходну, фебруарску процену ЕБРД.
На спорији раст БДП-а у региону Западног Балкана у 2023. години ће утицати инфлаторни притисци и скромније економске перспективе развијених европских привреда, наводи се у прогнози.
Према ЕБРД-у, регион Средње Европе и Балтика ће у 2023. години имати раст БДП-а 0,9 одсто, али ће у 2024. убрзати раст на 2,9 одсто.
Регион југоисточне ЕУ, у који спадају Бугарска, Румунија и Грчка, забележиће раст БДП-а од 2,3 одсто, а у 2024. години 3,0 одсто.
Регион источне Европе и Кавказа – Јерменија, Украјина, Молдавија, Грузија и Азербејџан ће расти за 1,3 одсто у 2023. години и за 3,3 одсто у 2024.
У региону јужног и источног Медитерана БДП ће порасти за 3,6 одсто у 2023. и за 4,4 одсто у 2024. години, док ЕБРД прогнозира спорији раст у Турској и то 2,5 одсто у 2023. години и 3,0 одсто у 2024. години.
Економски процват очекује регион Средње Азије, која ће расти за 5,2 одсто у 2023. и за 5,4 одсто у 2024. години, прогнозира ЕРБД.
Казахстан ће профитирати од релокације руског бизниса и повећаног извоза нафте, док ће Монголија имати користи од развоја рударства у земљи и отварања Кине након пандемије, закључује се у прогнози.
Đedović sa Kopmanom o energetskoj tranziciji i reformama u energetskom sektoru
Преузмите андроид апликацију.
