Vuk Bogdanović, profesor Departmana za saobraćaj FTN u Novom Sadu, jedan od autora “Smart plana”, dokumenta o izgradnji velikih instrastrukturnih projekata odgovara i detaljno pojašnjava zašto četvrti most u Srpskoj Atini treba da bude izgrađen na mestu gde je po projektu predviđen.
Pojašnjava da je rađenja fizibiliti studija i da se niko ne usuđuje da uđe u poduhvat izgradnje mosta dok sve ne proveri.
On je u razgovoru za NS uživo rekao da ga politika ne zanima i da govori isključivo sa aspekta struke.
Činjenica je da postoji potreba za izgradnjom mosta u produžeku Bulevara Evrope, kao i da je istorija planiranja izgradnje tog mosta prilično duga.
Poslednja studija NOSTRAM rađena 2009. godine
„Iz dokumentacije koju sam imao prilike da vidim, on je još od 1950. godine unet u sve saobraćajne studije koje su rađene na teritoriji Novog Sada. Imamo dosta dugu istoriju izrade tih saobraćajnih studija, i one su sve isticale da je potrebno izgraditi taj most.
Poslednja studija , koja je rađena na tu temu je NOSTRAM (novosadski transportni model) koji je napravljen 2009. godine. Sve te studije su uticale na to da počne izgradnja mosta u produžetku Bulevara Evrope i spajanje naselja Telep i Limin sa autoputem.
Sledeća etapa izgradnje tog Bulevara je povezivanje sa mostom koji bi trebalo da bude deo saobraćajnih tokova na desnoj obali Dunava, te da preuzme deo saobraćaja sa Mosta Slobode, koji je preopterećen.
U nekom budućem periodu mogu se očekivati još veći problemi i gužve, jer stepen motorizacije u Novom Sadu značajno raste, ali još nije dostigao onaj nivo koji imaju neki gradovi u okruženju, poput Zagreba ili Ljubljane, gde ima preko 500 vozila na 1.000 stanovnika. U Novom Sadu je to oko 400″, navodi profesor.
Most projektovan i za biciklističku i za pešačku stazu
Na konstataciju da je upravo, navodeći ove argumete vezane za saobraćajnu gužvu, većim delom i odgovorio na pitanje koje bi to benefite stanovnici Novog Sada imali od izgradnje četvrtog mosta, profesor Bogdanović odgovara:
„Tako je, veliki deo akivnosti je ranije bio skoncentrisan u centralnim delovima grada, pa je saobraćajna gužva tamo i bila najveća. Sada se centar tih akivnosti pomera više ka zapadu i sada su delovi ulične pređe više opterećeni na zapadnoj stranu grada nego Bulevar Mihajla Pupina i centralni delovi grada.
Prvo mesto odakle možete da pređete sa leve na desnu obalu je preko Mosta Slobode. Benefiti bi bili upravo to da se značajno skrati vreme putovanja tih ljudi koji sa desne prelaze na levu obalu Dunava i obrnuto, a čim imate kraće zadržavanje na kritičnim tačkama, onda to znači i manja emisija izduvnih gasova, što nije zanemarljivo.
Za taj most je rađena fizibiliti studija kojom je potvrđeno da je on potreban. Niko se ne upušta u takvu investiciju dok se sve ne proveri. Ovaj novi most je projektovn sa biciklističkim i pešačkim stazama. Trenutno nemamo dobru biciklističku vezu između leve i desne obale Dunava. Imamo jedino dve obležene biciklističke trake preko Varadinskog mosta , dok ih na Mostu Slobode nema“, naveo je professor Bogdanović.
Gradić ispod Petrovaradinske tvrđave postao bi grad- muzej
On je podsetio na davnašnju ideju saobraćajne struke da se u budućem periodu most Varadinska duga ostavi za pešake i bicikliste i eventualno za javni prevoz.
„Time bi gradić ispod Petrovaradinske tvrđave postao grad-muzej. To je najlepši mali gradić u Evropi kroz koji sada prilazi 10.000 vozila dnevno, a sada bi u ovom trenutku bilo potpuno nemoguće zatvoriti Varadinski most, jer bi ta vozila morala nekim putem ići sa leve na desnu obalu. Izgradnjom četvrtog mosta to bi bilo moguće. To bi takođe bio benefit“, ocena je profesora Bogdanovića, koji je podvukao da niko iz struke nije rekao da novi most nije potreban.
Niko normalan ne bi pustio šlepere u centar grada
Naglasio je da niko nije planirao da novim mostom treba da prolaze teretna vozila, jer se pravi most u produžetku Fruškogorskog koridora.
„Ona vozila koja idu ka Novom Sadom idu Žeželjevim mostom, a oni koji tranzitiraju dalje imaće novi most i Fruškogorski koridor i njima će kao i na Mostu Slobode biti zabranjeno da ulaze u grad, jer ko bi norlmalan pustio šlepere u centar grada“, zaključio je profesor Bogdanovć.
Profesor Boganović je osim što je redovan profesor Departmana za saobraćaj FTN Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac i učesnik u izradi većeg broja naučnih i stručnih radova. Takođe je rukovodilac izrade Smart studije za Grad Novi Sad iz 2017. SMART 1 i 2019 SMART 2. Učesnik je i u izradi Saobraćajne studije Grada Novog Sada sa dinamikom uređenja saobraćaja iz 2009. godine.
Šta je NOSTRAM?
NOSTRAM, odnosno Novosadski transporni model, bio je osnova za izradu Saobraćajne studije Grada Novog Sada iz 2009. godine, koja je rađena za potrebe novog Generalnog urbanističkog plana do 2030.godine.
Nostram je transporni model koji je formiran na osnovu brojanja saobraćaja i merenja odgovarajćih parametara primenom softvera.
Preuzmite android aplikaciju.
